Zora

Стр. 102

3 0 Р А

Бр. III.

ској раси могли припадатп ако не Словенској ? У оскудици формалних доказа стародревних аутора, најстарији словенски љетописац, поштовани Кијевски Нестор, позитивно нам представља при концу XI. вијека Русе поријеклом из Илирије, одкуд су потиснути на свјевер и пребачени преко Карпата од побједилаца Влаха или Латина и од Целта. У самом почетку свог Љетописа, Нестор, набрајајући по систему Цедрена све свјетске народности додаје као тумачење ријечи Илирик ријеч Словени, да би показао, како се то односи на Словене, најстарије становнике Илирика; а због још бољег објашњења, Нестор на другом мјесту вели: „од седамдесет народа који проистичу од Јефета,

један се звао Илирик, значи Словенин. Он је дуго заузимао на Дунаву предјеле које данас зову Бугарска и Угарска, откуд се Словени распростријеше по цијелој земљи, узимајући разне називе, по предјелима гдје су становали". Узео сам религијозно за полазну тачку цијеле словенске археологије овај пасаж из Нестора. На основу овог текста, у даљим главама, почећу доказивати поријекло и род четири словенске народности: илиро-Српске, Ческе, Пољске и Руске. Али је нужно прије свега приказати у првој свјетлости тамно и чудно доба Галске инвазије и њеног господства код Словена. МопЛе З/аре Мар. Мар.

п

И С М А

У Берљину, 15. (27.) фебруара 1899. У пошљедње вријеме доста се изобилује разноврсним јубилејпма старих и старијих генерација — Ј1илиенкрон,Беклин, Менцел, Толстој, Ибзен —- или прославама нанедавно премпнуле— К. Ф. Мајер, Ф. Т. Фонтане, —- па нас као п нехотице навлачи да бацимо погледе наЛијепу Књижевност од почетка овога столећа, па до наших дана. Али, остављајући да о томе проговорим у којем другом и дужем пнсму, рад бих да споменем два чувена њемачка пјесника и романсијера, Вилхелма Јордана и Фридриха Шпилхагена, који ту скоро јубиловаше, п да кажем двије-три о неким најновијим појавама код Нијемаца. \\ г 11ће1гп ЈогДап славио је 8 фебруара по н. свој осамдесетгодпшњи рођендан; родио се пошље „Уо1кегМћИпд-а," када је угледао свијета и Рихард Вагнер, његов оглашени неприЈатељ. Завичај му је онај, који и његовог недавно омрзнутог про-

тивника Судермана, родно мјесто Инстербург. Стз 7 дирао је најприје теологију, па ову напусти, замијенив је природним наукама и философијом . Промовиран је у Кенигсбергу и сматра се као присталица Хегелов. Оне научно-атеистичке, оптимистичкореволуционарне мисли, које овладаше у цијелој Европи послије Јулске Револуције, нашле су биле топлог пријема и код превртљивог ђака теологије. „Звоно и топ", објавл>ене 1841., и „Земал^ске Фантазије" 1842., пјесме су политичке тенденције и прилично бурне садржине, што и би узрок те он за неко вријеме промијени Берлин Лајпцигом, гдје је издао шест свезака популарно-научничког часописа „Мисаони свпјет," у којем је изнио своја природњачко-научничка гледишта о свијету. Али, његово прво и највеће пјесничко дјело јесте „Демиург", плод несретних доживљаја 1843.-9. год. „Мнстериум" био би појмљивији натпис овој великој философској пјесми са мало радње, која на