Zora

Стр. 84

3 0 Р А

Бр. III.

био би један књижевни комитет са енергијом и прегоријењем таквих иолитичких и пропагандских комитета. Један Клуб, који би се заложио за све што би Књижевности Српској могло да користи, и стао насупрот свему, што би јој могло да шкоди. Такав Клуб људи, који би становао без сумње у нашој данас највећој књижевној метрополи, и који би имао свој нарочити часописједан Кеуие с1езЕе^иез, са геслом таквог Француског часописа: реи с1е то1:б, ћеаисоир сГМееб; само не ревиј с гл.а.пним задатком да буде преглед свега спјетског, него с главним задатком да буде преглед свега српског, у гракицама нашихјош не прокрчених кинеских зидова, али и са јасним оком за све што је велико и умјесно у других. Да осмјели на рад који су за њ подобни, да удари по прстима непозване, да чисти, тако рећи, нашу књижевну атмосФеру, да уочи сваки појав, свачије дјелце, да га с патриотском готовошћу анализује и прикаже, да поступи према њему по заслузи, по свом увјерењу. Да ријеч Комитет не би одвећ упадала у очи, да говор о таквом Клубу не би изгледало трагање за изношењем нових и екстравагантних идеја, рецимо то другим ријечима: један Кеуие, један часопис, орган једног друштва патриотских књижевника, богат са напредним идејама, који би био Ареопаг, судница за све појаве у Књижевности, и глас најпозванијих људи о свему што је корисно по српску књигу! Али једно друштво и орган једног друштва! Ми без страха помињемо овај предлог, јер смо пуни поноса за једну генерацију људи тако подобних да стану под стијег ове идеје. У главној нашој данашњој књижевној метрополи (оставимо на страну еФе-

мерне згоде и незгоде!) има неисцрпног патриотизма, огњене свијести, одушевљења патриотског, и не стоји ништа на путу да добијемо — Књид/севни Ареопаг и — Лист над листовима. Српски листови не задовољавају данас потребе наше Књижевности, с тим ваља да се измиримо сви ми уредници српских листова. Радимо можда колико се мооке, али не ради се колико треба. (0 том у једном нарочитом чланку.) Треба нам један рјечити сПс1:апс1о, један узор, једна катедра. Све оно што се збива у напредним Књизкевностима, све струје које су предмет опће европске иаокње, све школе које се у Литератури отварају, не находесе ни у нашојрегистратури! М. Цар, у својим Занатским Послима, изнио јекратко икозеријски нека занатска посла у нашој књизи. Том приликом није поштеђена, између других, ни Зорина перушина, али, није куд ни камо — таких занатских послова има много. Но колико би једно друштво око поменутог Кеуиа, колико би један такав лист,једанзборник идеја, један одјексвега што сезбивау другим Кпизкевностима, бесједник о свима злим и добрим струјама и иојавама, користио, о томе бисмо с највећом жељом саслушали глас српских књижевних првака. Би ли он био од потребе — па ма с патриотском готовошћу оступило одмах неколико књижевних листова да му се припреми више мјеста?! III. И још нешто. Како би било патриотски и од колике користи, да тај комитет буде једна контрола и свега онога што се на страни пише о нама Србима. А пише се доста често. Често нам је у туђини село капу кројило, а ми не дадосмо од себе ни гласа. До-