Zora

Стр. 130

3 О Р А

Бр. IV.

зелез-Алије. Ја велим да су. И са овим мислим да пређем на оно мало података, што нам их пружа историја. Ја ћу поћи по личностима, које су познате непознатим. II. На прво мјесто да погледамо на најистакнутијег противника и супарника Ђерзелез-Алије на: 1. Змај Деспот-Вука. Ко је Змај Деспот Вук, то данас тачно зна свако ђаче, које је свршило три четири разреда гимназије. Змај Деспот Вук син је Гргура Бранковића а унук деспота Ђурђа Бранковића-Смедеревца. Кад се родио не знам, јер о томе нијесам могао наћи ништа. О њему нам историја јавља тек у оним међусобицама, које се јављају у кући Бранковића послије смрти деспота Лазара. У Мају 1457. са оцем отишао је 'Гурцима. Тамо је могао, као велики властелин од тако знатне куће, као што је Бранковића, добити земље и живљети до смрти Лазареве. Тад је уз турску војску, како вели г. Но-вакотЉ („Последњи Бранковићи" 1886 стр. 55) и подизао права своја на српски пријесто. Шта је с њим било послије тога, тешко је тачно рећи. Али сигурно је то да се задржавао у Турској „у положају подчињеног хришћанског племића, каквих је у то вријеме по турској царевини било", како вели, на поменутом мјесту г. Новаковић. Тамо се могао упознати са појединим виђенијим личностима. Тамо, у Турској остао је све до 1465 године, када Угри и Млечићи почеше преговарати са султаном Мехмедом о миру. Тада са посланством Мехмедовим стиже на двор краља Матије и Вук. Кад се турско посланство врати, Вук остаде у Угарској измири се са приликама, у којима се налазаше. Па тек 1471 године постаде Вук деспотом и јуначки се борио с турцима, час упадајући у српске земље с десне обале Саве и Дунава, час одбијајући нај езде турске у Срем и Банат. Борећи се тако храбро и јуначки ст-екао је име „Змаја"; живио је до 1485 године.

2. Други, који изгледа као сувременик Ђерзелез-Алије јесте у Сарајеву Јакубпаша стари. Пјесма вели: Дворбу хајдук Хусеине двори У бијелу шехер Сарајеву; Јакуб-пашу, босанског везира, 06 дан пашу на капији двори, А по ноћи пашиницу љуби. Јакуб-паша дозна за то од робиње и хтједе да се освети Хусеину, али овога извијести пашиница и наговори га да побјегне Вуку Јајчанину, што овај иучини. Кад је дошао Вуку Јајчанину, овај га лијепо прими. Загрлио, па га пољубио, Па рекоше те се побратише, Крсташ му је бајрак поклонио. Доцније га извијести пашинаца, да је љута гуја са Сарајева, која га чува од непријатеља — Ђерзелез-Алија — отишла Шумадији равној, на Авалу до Порчине куле, а Јакуб везир да је болестан, јер је у турке болест ударила, но нека дође са Вуком, нека је води и нека се ожени њоме, а Вуку Ајка, сестра ЂерзелезАлије. Вук се мало нрпбојавао да удари на станиште Алино, али по наговору Хусеиновом пристане и замало није зло прошао 1 ). Према томе Ђерзелез-Алија живпо је за вријеме царског намјесника у Босни и Херцеговини, коме је име било Јакубпаша. Бар тако излази по народном предању. А да ли се то може потврдити и историјским подацима? Прегледајући листу царских намјесника Босанског Беглербеглука заиста налазим једног Јакуб-пашу или Јакуф-бега. У листи се говори, да је он био намјесник у Босни 1482 године, а дошао је одмах за Сахија-бегом ГазиМех.медотћем, који је отишао у Цариград и постао великим везиром. Овога Јакубпашу помињу у својим историјама Наштег (књ. II. стр. 641—642. издање од 1834) и 7,ткеГзеп (књ. II. стр. 503—504). Када је на заповијест султана Бајазита 1Г. на') Опширније гледај пјесму: „'Берзелез-Алија и Вук Јајчанин" у збирци Косте Херлшна кн>. I. стр. 73.