Zora

Бр. IV.

3 О Р А

Стр. 151

само по себи и не учп ни чему, Г. Албола наводи какву реченицу која је добра, и каже зашго је добра, и наводи другу која је рђава и показује зашто је рђава, шта јој недостаје, и којим би се скраћивањпма, додацима замјењена могла написати бољом. Велико обиље навода, примјера, примједаба, чине ову књигу корисном п пријатном. — Писац истиче нарочито Монтења и Шатобријана као ауторе којн су правилно писали. 8а1п1е-Не1епе, јоигиа1 те<Ш <Ји ^епега! ]>агоп 6оиг§аи1; (1815.—1818.) Паштапоп, Рапз. — Наполеон не престаје оити предмет дискусија, нарочито пошљедњи дани његова живота привлаче нарочиту пажњу. Ових дана изашао је још један драгоцјен прилог који још кшне освјетљава трагичне и мрачне дане цареве на Светој Јелени. Гаспар Гурго био је ђеиерал и ађутант Наполеонов, и један од оних ријетких дворана који свога суверења не напуштају у првој невоЛЈИ. Наполеон за њега вели : „Гурго је мој први ордонанс-официр: он је моје дјело ; то је моје дјете". — Мемоари његови нмају двије свеске, п до сада су били неиздати. У првој су свесци догађаји од 3. јула 1815, када је с царем дошао Ј' Рошфор. па до 3. априла 1817. Друга свеска прича догађаје до 14. марга 1818, када је Гурго отишао са Свете Јелене. — Дневник ђенералов пун је података не само крупних и познатих, него и из интимног живота царевог. Наполеон се узбуђује када чнта. Папла и Ђиргинију ; ту се налазе и његова мишљења о Нођој Хелојзн од Русоа, о Мухамеду од Волтера, о УКилу Блазу Лесажовим. Његова се филозофија своди у овака умовања: „Шта је електрицитет, галванизам, магнетизам? У томе лежи велика тајна природе. Ја мислим да је човјек производ тих флуида и атмосфере, да мозак црпе те флунде и даје живот, да је душа састављена из тих Флуида и да се послије смрти они враћају у етар, одакле их црпу други мозго.чи". Поред таквих мјеста има п оваквих: „11. јунија 1817., Велики маршал позајмио је два златника. 1 Карактеристнчна сптница за стање околине најсилнијег европског монарха. 1е§ ТгиапДб, с1гате еп стд ас1:ез е1 еп \>егз с1е Јеап ШсНергп. СкагрепНег е! ЕаздиеИе. Рапз. 1899. — Ришпен, један од најоригиналнијих писаца и најбољих пјесника француских, познат је и нашој публици по његовој драми Мачел1 која се прије двијетри године давала у Биограду и по преведеним прнповијеткама развијаним по разним књижевним листовима нашим. Предмет је необичан: живот талога друштвенога, онога што Нијемци називају „лумпен пролетаријат", један пандан његовим Просјачкнлг пјесмама п Сћеттеаи. Сарсеј у Тетрз-у особито хвалп ову најновију драму. Ришиенову. „Ја не знам да ли ћу ићи да још једном у Одеону гледам Хет Тгиап&з, али ћу их прочитати више но једанпут". Стихови су слободни, писани са познатом легендарном впрту-

озношћу Ришпеновом, ритам различан и звучан, језик богат, пун занимљивих архаизама, радња веома жива, а слика нарави тсга доба врло изразита. 1е Моиуешеп1; 8ос1аШ1е, ге\ие М-тепзиеПе 1ч(:егБаНопа]е. НЈгесИоп НиБег!; 1а»агс1е11е. (Рапз. 1л]}га1гее Оеог^ез ВеИаЈв) 1899. — Од јануара ове године почео је двапута мјесечно у Паризу излазити овај најновији Француски социјалистички часоиис. У пет бројева који су изашли садрже знатан број студија и чланака из теорије, исторпје, организације, тактике социјалисма у разним државама, пз радничког законодавства, статисгике, економије, п т. д. Поред тога сваки број има: критички н умјетнички прсглед, друштвена кроника и библиографски преглед. Од чланака који се нас тичу нма два: Бугарин Теодоров написао је топао чланак о покојном Васи Пелагићу, а Милорад Поповић о економском стању Србије. Годишња је цнјена 10 динара. Р а з н о -}■ Илија ВукићевиТ. родио се 3. августа 1866. године у Биограду Отац му 11во бјеше секретар у првостепеном суду, родом из^Левча, а мајка СоФија Димитријевић, родом из пожаревачког округа. Сељакањем његова оца као чиновнпка кроз Србију, он је упознао већи дио своје уже отаџбине Србије још у дјетинству. Гимназију је почео у Врању, наставио у Биограду а доврншо у Крагујевцу. За тим је свршио Велику Школу (природно-математички одсјек). Ту се почео већ бавитп књнжевногаћу и писао је ситније ствари. Кретао се у књижевном друштву и одушевио се за књижевнички позив свом младалачком душом. Већ тад излази његова прва књижевна ствар П а т а к, хуморска из ловачког жпвота, а доцније се ниже читав низ његс вчх приповједака у Живаљевићевом К о л у, С т р а ж и л о в у, Јавору и Отаџбин и. Већ тим радовима освојио је био пажњу читалаца и признање српских књижевних кругова, да су га поред Веселиновића убројали за најбољег ученика Лазаревићевог. Поставшп надзорником школским у топличком и врањском округу он је још боље пронпкао у сеоски живот, којег је као варошанин дотле мало знао, али о ком је писао ипак са толпко успјеха. Доцније, кад је премјештен у биоградску нижу гимназију, он штампа засебно збирку прича (1890) у којих је било њих пет на броју: С в е с а м з н а ш, П о д багреном, Ј елижив?, Два растанкап Подсвојче, које прије тог бјеху штампане у Стражнлову, Колу и Отаџбини. Тад му бјеше тек 24 године. Успјех те књиге бјеше такав, да је младоме писцу дао одиста још много мара и много поуздања у њ. Доцније долази низ његових прича На мјесечини, Неко.чико слпка из животаједног јунака, М и ш к о у б о ј и ц а, У н о в о ј к у ћ и. М а л а погрешка, На стражи (у Ошаџбинн, коју и ми доносино у овом броју Зоре) С т и к а, Пскуш е њ е. Још познајемо натппсе његовчх прича, писаних прије и послије тог: Комшије Ј е м а ц, Прво унуче. Свој грех, Над гротлом, Кад није суђено, Најбољи лов, Горак хлеб, Рождество твоје. Један борац С т р а ш а н с а н, Љ у т а р а н а, Ш к р б о и Фејз у л а, На сунцу, п неке бајке растурене гш листовима: Л е к о в и т штап, Т> а в о и д е в о ј к а,