Zora

Бр. VII.

3 0 Р А

Стр. 255

Примљена је за Летопис студија др. Љуболтра НедиЂа „Љ. П. Ненадовић", која чини први дио пишчевих: „Критичких студија о новијим српским ппсцима." Ове студије са нестрпљењем очекујемо. У изврсном пријеводу Милована 'Б. Глишића изишлаје књига: Бићеш раденица од Ј1. Ш. Демезона. Ова корисна књига, намијењена дјевојчицама, може се добити за 1'20 дин. — Ми је нијесмо примили. У овогодишњем колу Српсге Књижевне Задруге изићи ће друга свеска приповједака Јанка ВсселпнОЂика. Женске груди, њихова лепота и нега, написао Гр. Ј. Ф. Албрехт, практични лекар, превео с немачког М. Олегвије. Београд, издање Савића и компаније. Цијена 1 круна. — Ова је књига намијењена магерама, и упућује их Како да очувају здравље и украс свој и своје женске дјеце. Књижара Ст. X. Поповића у. Крагујевцу издала је причу Ј. X. Видојевића: Врак иосле смрти. Прпиоветка из српског живота. — Дакле у Срба се жени свијет и нослије смрти! Вуњевци и Шокци у Бачкој, Ј1ицн и Барањи. Ова расправа нашег сараднпка Пвана Иваника награђена са 50') дин. од „Матице Српске", изаћиће у засебној књпзи, оштампана ич биоградског Трговинског Гласника, гдје је она излазила н сад излази. У овој књизи расправља писац о историји, етнографији, култури, прнвреди, друштвеном стању, обичајима и етничким особинама наше католичке браће Буњеваца у Бачкој и Лици, потомака исељеника са Буне рнјеке у Херцсговини н браће нам Шокаца у Бачкој п Барањи. Књига је украшена са до 30 лијепих слика и стаје 1'/2 динар, Пзлази у шгампарији Д. Димитријевића у Биограду а поруџбнне се шаљу Дворској Књижарници Мите Стајића у Биограду. Примп.чи смо на приказ: Српске народне прииоветке скупио -ј- Атанасије Николић. На свет издали његови унуци. Београд, издање Савића и Компаније 1899. Цијена 2 круне. Напомињемо да су многе приче ове до сада биле штампане. Никола Јовановић и Драг. Лапчевић издају, „низ дечпјих поука." Прва књига има наслов : Сељаче. У овој збирци скупљено је до 20 чланчића. Влад. Т. Спаеојевић превео је са 26 издања француског од познате списатељскеЕ. Дипи: Корисне поуке за децу. Ово је врло лијепа књига са 92 илустрације а цијена јој је Г2С дин. У деветој свесци Забавника Српске Књижевне Задруге почеће излазити чувени роман Војнаимир од Лава Толстога. у пријеводу покојног Окице Глушчевића и Милована Глишића. У 739 параграфа изишла је књига МОЈ>алне и грађанске поуке од Стеве Чутурила. Глацијалне и морфолошке студије, о планиналш Восне, Херцегоиине и Црне Горе, зове се књига уваженога српскога научењака Др. Ј. Цвијића, која је недавно оштампана из Гласа Српске Краљ. Академије.

-Ж С Т Р_А Н А а»Ш в е д с к а Међу шведским романсијерима, који су се јако истакли и имају данас великог успјеха, двојица су, чија ћемо најновија дјела овдје да поменемо. Један је Густап Гајерстем , чије је најновије дјело оригиналан роман Комедија брака. Овога пи~,ца окарактерисали су критичари у његовој домовини још одмах у почетку, као књижевника који с нарочитом л>убављу описује особењаке. У овом роману је особењак главно лице, Боб, човјек својнх мисли. Боб је озбиљан, осјетљив, њежан; али он не изгледа такав друштву, јер он крије своју душу и своју природу, а не крије је што хоће сам такво претварање већ што је такс створен и што друкчије не може. Он свом душом воли своју жену, која га, такође, воли. Али Боб дозна, да је један његов другар и пријатељ волио жену његову дјевојком и да је хтио узети, али га је Боб својом просидбом претекао. Њежну душу Бобову то сазнање тако дирне и растужи, да то саопшти и својој жени, коју понашањем и ријечима готово нагна на симпатије према његовом другу а сад и кућњем пријатељу. И жена, послије извјесног времена, згријеши. Чим је учинила гријех, Боб у њој види преступницу и почне је мрзити. Она њега тако исто, јер је он у гријех отјерао. Они се разведу и дијете што су га имали, остане код њега. Кућњи пријател. ожени се њоме, али пошто његова љубав није била интензивна већ више похота, то њихов брак бива убрзо несрећан и они се раставе. Бобу умре дијете и остане сам. Како је тешко патио! Ваља прочитати онај дио књиге, гдје писац описује како Боб покушава да њежношћу према дјетету заборави жену, и како не успијева у томе. Заједнички нови брак постаје права и неопходна нужда за њих обоје, а свако од њих зна да је једно без другог несрећно, и они се поново узимају. Овај нови брак, који је као психолошка потреба лак за разумијевање, бива нејасан или недовољно оправдан због спољњих срестава, које је Гајерстем употријебио. Као да га је ту издала његова доиста фина умјетност, те тај нови брак не изгледа и реално могућан. Најновкје дјело иругога шведског писца Пер Халстрелга, зове се Прољеће, у коме је он нацртао љубав као човјеково прољеће. Као и сва дјела овога писца, и ово се одликује, ма како да је проблем његов дубоко схваћен, највећма оном чари која обвија његове пјесничке представе. Тема овог његовог романа то је: љубав је вјечита, велика, бескрајна моћ, која се невјерницима свети на начин трагикомичан, а јавља се са свом дубоком трагиком човјечјег живота у души једног умјетника, која идеалу тежи. Подсмјевач се заљуби у једну женску, љубави са свим недостојну, и он са свим заборави свако човјечије достојанство. Кад му та жена окрене леђа, он се помете и поремети, и од пређашњег сибарита постаје нов човјек, који проводи живот с књигама. Друкчије бива са сликаром Хербертом. Он је прољетња сањалица и његов највиши циљ то је сликати буђење прољећа у својој постојбини а у томе прољећу, које се развија као цвијет сликати једну дјевојку, њежну, лијепу, сањалицу, чија се природа, такође, буди. Он је једном видио такву дјевојку, па је изгубио из вида. Доцније се, ипак, са њом позна. Изванредна душа с талентом за најдубље и најфиније схватање. Херберт задобије њене симпатије, и чак је приволи да с њим, у прољеће, иде на село, гдје ће он сликати њу и природу, и гдје ће она становати у једној доброј кући. Ту се у њој пробуди