Zora
Бр. VIII.—IX.
3 0 р а
Стр. 273
рад на уметности, а нарочито на књижевности, једна — бесчослица. Сад пак, на овом лепом шумском ваздуху, ја сам постао песник и по мало философ , те Фанатички верујем, да је рад иером, кичицом, или длетом један, иротесш ирошш нашег јадног, немилостивог и очајног свртешка-смрши. Душа се бори за вечност. Душа, која неће да иестане без икаква трага, хоће да покаже, да је окивела, носшојала и радила. Без тога је смрт тако обична, банална ствар.
— „Живети после смрши", то је лозинка уметницима на перу, кичици, длету, даскама, па и уметницима и ФилосоФима у шуми. То је, Господине Уредниче, и моја лозинка и за то сам Вам све ово и написао, па Вас сад лепо молим, будите добри, па ово штампајте, јер ја хоћу, да окивим и иосле с-мрши! Ваш и преко гроба захвалнп Иван Ивалић У солунским шумалш V. 1898 г.
1
О С И Ф Једна глава нз једног торзо ролгана — Лаза Поновнћ —
ј-ио један младић, па је имао г мозак, али управо место мозга ]р<и мало магле .... То јест, не да није имао у опће мозга, него I је тај био често пута замењен маглом, густом и непровидном. Он је био јако лакомислен. '— Као сви младићи, имао је двадесет година на леђи, што му није сметало, да буде често пута сличан детету од осам година. Он је био јако раскалашен. — Као сви младићи, имао је девојку, коју су други звали неговом љубезницом; што му није сметало, да је одиста не воли; шта више, она је била тућа заручница, па је опет није волео. Ои је био јако покварен. — Онда је умео страшно да исмева друге, да тражи туђе мане, и што је главно, да их нађе и да удара безобзирно и немилице; тако је био безобразан! Па онда незрео, даровит, сретан и леп. Све страшно, осим имена. Име му је било Јосиф, то
дивно благо име, овековечено оним из библије. Оному ЈосиФу и овај је потомак сличан био с обзиром на неки догађај, који је неморално споменути. К г ад је Јосиф навршио двадесет година, седне он у вече у својој соби и узме један лист хартије и напише ово: „Навршио сам пре два дана двадесет година, пуних двадесет година . . . . и поставио сам темељ моме дневнику и . . . . учинио сам погрешку против моје логике . . . јер сам држао, да је глупо водити дневник. Написао сам то још јуче, а кад сам сео за сто и почео превртати, а ја нађем то и обрадујем се. Оставио сам на страну и почео даље превртати хартије и свеске и веселији сам него иначе. Кад сам испреметао све, видео сам да апсолутно не могу ништа да нађем, пошто ништа и не тражим. Сложио сам хартије и свеске, а онај лист