Zora

Бр. VIII.—IX.

3 0 Р А

Стр. 295

што га запалише ове невине очи. Она сједи у мркој сјени храстова, а по ваздуху около ње врцају дивне искре, цвијеће се усправља тражећи трагове лијепе ноге и красне форме; она сједи на обали своје рођене ријеке а киша лишћа сипи са стабала, то је лишће сву обавија и кружећи по ваздуху објављује царствољубави. И послије толиких копија ови описи остају увијек нови, дишу свјежим и мирисавим дахом прољећа, изазивају исти утисак као и природа, која се послије толико аскетичних проклестава, послије толиког пљеснавог задаха из манастирских ћелија и Феудалних дворница, на посљетку ипак поноси, да је опет посвећена у осјећају живота. Кад је тако опет подигао природу, пјесник растјера све оне ужасе, који средњи вијек учинише несрећним и затуцаним. Он помиње демона тешко и као с неким околишањем: чисто бисте рекли, да незна за пакао. Смрт, која својом тамном сјеном, као својом рођеном атмосфером обавија ово кукавно доба; костур, који игра, намргођена и саркастична наказа, иструла и црвљива љешина у фрескима, барељевнма, легендама, црковним и народним пјесмама; — та смрт приказује се у Петраркиним римама као грчка Јевтанасија, која разријешава, опоравља, успављује; нема више оних тривијалних символа ни страшних дјела: „ . . . Тада Смрт из своје нлаве косе отрже руком златан цвијет ..." Смрт Лаурина изазивље ведру сјету без икаквих незгодних запјевака и очајања, без страха. Тако замишљаше смрт и Платон, тако би је опјевао и Софокле под маслиницима Колона или на обали Илисе. Слике љепоте сак}'пљају се око ње, кад је на умору, слике сјаја отсијевају у оним жаловитим стиховима: веома слатки и меки гласови талијанског језика удешавају се у неисказану хармонију, која навјешћује мир; дивља терцина постаје њежна попут мирнсавог зумбула, да би отпочи-

нула на идејама пјесника, који је на умору: „И Смрт изгледаше лијепа у њезину лијепом лицу: МогЂе рагеа Бе11а пе1 вио 1зе1 Т180 ..." Међутим византијски рај, сав испуњен големом и укоченом сликом вјечитог Оца, отвора се идеји пјесме и та узвишена слика ишчезава Бог зна на који начин: рај Божанске Комедије, празна пустош теолошке свјетлости, гдје су поједини духови одјевени у мистичне форме колеса, орлова, крстова и ружа, све се то наједаред .смањује, сужује и испуња убавим визијама, које освјетљују земљу. Анђели се гомилају око тог новог доласка не кличући: „Осана", него испуњени, „сН тега У1§'На е сИ р1еШе" ; а она остаје жена и „81 рага^опа риг со1 рга регГеШ" ; нехити она, даутонеу бламсену визију него: „а<1 ог а<1 ог 81 Уо1^е а ^ег^о ппгап&о ве 10 1а зе^ио, е раг сће азреШ . . . . " Па кад у сновима открива пјеснику своју срећу, колико ли је човјечанског, шта више, женског у тој срећи ! „I' зоп со1е! сће 11 сће 1:ап(;а ^иегга" — тиме се она поноси; „е сотр1е т1а §погпа(;а тпапг1 еега" — тако јадикује; — „1;е зо1о а8реио е, ^ие1 сће 1ап1:о атаз^ — Е 1а ^газо е г1та8о, 11 т1о ће1 уе!о ..." — тад се тек појављује зачетак и изјава човјечанског: Лаура дјевојачким осмјејком сагиње своју плаву главу прама овој планети, гдје бијаше као жена лијепа и свиђаше се, а својим ружичастим и маленим прстом опруженим између раја и земље, док одређује тачку сједињења натурализма и идеализма пјесникова и јединства радње у обадва дијела пјесме, како ли само примиче овоме свијету треће небо апостола Павла! Пред тако нечувеном измјеном раја Светих Отаца схваћамо оно, што је Ферари назвао: „невина издаја, коју је Петрарка учинио средњем вијеку". Мало по мало и пјесник стаде да назире ту издају; тада тек настаде размирица између човјека божанске милости и чо-