Zora

Стр. 390

3 0 Р А

Бр. XI.

богомила или патарена, вели се, да је то „кпјГгеупоз!; сЈгПзка, гос1а ћозапвко-Агш;?$ЈсО(/а и (стр. 242.). Молимо Шурмина, да при приређивању другога издања своје ,,Роујев1;1" назначи само једну такову радњу ћирилску „гос1а Бовапвко-ћгуаЂвко^а". Бићемо му необично захвални. Код Вићентија Ракића није споменуто његово најпопуларније дјело „Жертва Аврамова", која је доживјела пет издања. Пошљедње чак 1863, г. Соларићево је дјело „Поминакг," рђаво забиљежено мјесто „Поменакљ". При спомињању Терлајићеве пјесме „Забавлегае" и т. д. испуштено је иза „единаго" ријеч „лЂтнаго". Код Љубе Ненадовића није споменута његова понајљепша ствар „Писма о Црногорцима", а код Јована Илића његове најљепше пјесме „Дахире". Књижевни је рад Матије Бана слабо окарактерисан, а о том је човјеку водила рачуна међународна критика. На стр. 282. је упао Шурмин у велику погрјешку не знајући разликовати двојицу честитихПетрановића Дра Божидара оснивача „СрпскоДалматинског Магазина" и Богољуба, који је стекао име у књижевности само као издавач нар. пјесама (у 3 књиге). И то је све, што је Богољуб урадио, а што Шурмин спомиње, да је Богољуб (погрјешно мјесто: Божидар) Петрановић превео законик угарски на српски, није нам познато. Можда има право, а можда је мислио на Петрановића Божидара књигу „О аустрИскомћ грађанскоме законику и о србскоме преводу истога" (Беч, 1850.), које дјело Шурмин не спомиње, као што не спомиње ни његову знамениту историчку расправу „Богомили" (Задар 1867.), на коју су критике од Дра Рачкога у „Кас1"-у I. стр. 24. и од харковскога професора из Русије П. А. Лавровскога, види „Даницу" 1867. стр. 812. (Новаковић: Српска Библијографија). Код Милићевића је заборављен његов красни биографски запис „Јован Ђак". О Српском књижевном тријумвирату (Паји, Јанку и Матавуљу) речено је онолико, колико би било доста рећи за рад једнога Стевана Јевтића, Душана Рогића, и нашег Михајла Милановића, ако би и они којом срећом, ушли у историју српске књижевности. 0 Матавуљу и Боже помози, само да је споменут још и његов „Ускок", па главно а

најбоље му дјело „Бакоња фра Брне", и није требало онако олако прелазити ни његов „Завјет", али, пардон, то дјело по Шурмину „1тас1е пе§(;о роНШпе (разуми читаоче: патријотске) Тзоје, а сгЂа Богћи и Вићгоушки" (стр. 298.) И то је све о Матавуљеву „Завјету". За Лазу Костића мисли Шурмин, да је доста, ако се спомене његова трагедија „роИско^а вшјега" „Пера Сегединац" и „Максим Црнојевић". Међутијем о Лази Костићу као лирсколг пјеснику и особитом преводиоцу Шекспира нема ни ријечи. Уз нашега заслужног земљака архимандрита Дучића, као вриједног раденика на српској цркв. и пол. историји, требало је с више пажње обазријети се и на Ил. Руварца, за кога Шурмин само толико напомиње, да он „181;га21уа§е овоћШт изрјећот вкапји роШизки 18к)пји вгрвки" (стр. 300.). И то је све, а више није речено ни о првом српском природњаку Панчићу, а ни о врсном сабирачу народнога блага Вуку Врчевићу, Ришњанину. — Што ова „РоујевЂ" није без недостатака, криве су (осим Шурмина) и оне разноврсне потешкоће, којих је много при једној овако тешкој и мучној работи. Ипак ће Шурмин овим својим дјелом бити потпуно задовољан, ако је постигао то, „с1а ве — као што сам вели —- 1а§1је с1о^је <1о ро1;рипе ротјеа!;! кпј^еупов^", а у томе је — нема сумње — успио, задуживши Хрвате, а у не/го.шко и Србе. Да је још хтио схватити — то смо већ спомињали — шта је моје, а шта твоје, дјело би ово — ехсерЉ ехс1р1еп<11в — било за већу похвалу, коју морамо из истакнутијех разлога овом приликом ограничити у толико, у колико држимо, да ова „Роујев!; кпЈ1геупов(;1 вгрвке 1 ћгуа^вке" није на одмет. Да Шурмин не би криво разумио ову нашу оцјену, нека нам буде допуштено ово исповиједити. И ми смо тврдо увјерени, као и Шурмин, да Срби и Хрвати чине један народ. Једна нам је мајка, а нас смо два брата, па, са свијем природно, сваки има и своје име, којим се дичи и поноси, али — то нек се зна — и ако смо браћа, нису нам кесе — сестре. 8иитстф1е — па мирна Босна ! Сарајепо •}■ Петар Бесаровнћ Ннколпн

Ш-4*