Zora

Бр. II.

3 0 Р А

Стр. 77

Нронако * VI ^

Ј(х>иже6хосш Арнаутске слике Илије И. Вукићевића, изишле оу у 8 свесци Мале Библиотеке. Напријед је окраћи предговор о писцу и његовом књижевном раду, а послије долазе сликовите приче из царетва мрких бркова, опрљених образа и сјајних очију испод Фереџе. — Арнаутски тШеи. Љепота описивања и живахан тон причања, то с}' битне особине тако рано преминулог Илије Вукићевића. Граничсгри, Под сунцем, Шкрбо и Фејзула, то су три омање слике оцртане свијетлим бојама и задахнуте дахом топлоте, која загријева машту и жагри очи. Ова свеска Мале Библиотеке имаће широке редове читалаца она је занимљива, она напреже радозналост, а отмјена лакоћа причања, начичкана кратким али фотограФским описима, осваја сваким својим редићем. Свесци је цијена 12 новчића. Љубо ВлачиЦ Јеггк „ Тгепсерг^" загаЛпгка. У Мостару 1899 год. Штампа издавачке књижарнице Пахер и Кисића. — Да је језик „УЈешЗеуШ" сарадника, као и многих данашњих Хрвата који пером владају, и сувише рђав, то смо одавна знали; али кад би о томе хтио неко и да пише, морао би написати далеко већу и опсежнију књигу, него ли је ова пред нама. Књига ова никако не одговара натпису, јер се у њој не говори ни о већини „Вијенчевих" сарадника, па ни о двојици тројици, него само о — једноме. Тај један, наравно, не сачињава све „Вијенчеве" сараднике, нити он може бити главни преставник њихова писања, па ма био и толико хваљен од стране Хрвата, те с тога или није ни требало само о њему писати, ијш је требало промијенити натпис, па казати: „Језик Ива Војиновића," или још боље: „Језик Ива Војиновића у његовој РаШазгјг," пошто се и не пише о језику у другим радовима његовим. А још би најбоље било, да је ово поштовани писац штампао у подлиску каквога политичкога листа, никако пак у засебној књизи. ' 81отаи8ку Ргећ1о<1, лијепо и стручно уређиван мјееечник од Адолфа Чернија у Прагу доноси ове ретке Из српске књиокевностн у својој трећој свесци: Поред Биограда, Новог Сада и Загреба у пошљедњим годинама постао је и Мостар знатним литерарним средиштем. Круг младих књижевника Херцеговине и осталих јужних крајева српских, окупљен око белетристичног листа Зоре, стекао је себи већ

до сада лијепо име у српској књижевности... А осим тога најновији књижевни потхват је и Мала Библиотека (у издању књижарнице Пахер и Кисића), која уз незнатну цијену (12 новч.) даје српском народу изабране радове домаће и стране књижевности. Ово подузеће заслужује у истини потпуно признање. Осим СЂеске за приказ, која је донијела чланак од Едмонда де Амићиса: Љубак прелга књизи , пропраћен примједбама појединих српских књижевника, изишле су ту скоро три свеске ове Мале Библиотеке.У првој су неколико лијепих, хумористичних слика из живота од Јопана Протића под насловом: Шарени Шљунци. Умјетничко и живо сликање, зачињено са здравим хумором стекло је овом Протићевом раду признање, чији је успјех уједно и препорука за Малу Библиотеку. У другој су свесци Т)г5јес1а, сликвј скице и приче младог српског књижевника Д. Тз. Омчикуса. 3 свеска доноси у добром пријеводу неколико прича знаменитог руског новелисте Чехова. У даљим свескама изићи ће радови првих српских књижевника, као: Матавуља, Веселиновића, Ст. Сремца, Бранислава Нушића, Драг. Илијћа и других. По свему заслужује Мала Библиотека да јој пожелимо најбољег успјеха, а оној чешкој читалачкој публици, која се интересује за српску књигу, најтоплије препоручујемо. У ношљедње вријеме почела је издавачка књижарница Пахер и Кисића и музикалије да издаје. Ријетко је који књижевник, при свом првом јављању, задобио за се тако српски читалачки свијет и у толикој мјери, као далматинац Иво Ћипико. Његове приче у збирци Прил^орске душе, умјетнички сређене слике мучног и тешког живота далматинских примораца, стекле су опће допадање критике: Иво Ђипико може већ овим радом стати уз Симу Матавуља, који је до сада најбољи од свих српских књижевника приказивао живот далматинских примораца. I. Т. (Јега (Јаг(1опу1, чију малу причу доносимо у овом броју Зоре познат је српској читалачкој публици са својих ванредно осјетљивих, пикантних и управо слатких скица. Наш сарадник г. Јован Протик , који је давно уочио овај фини таленат младог мађарског књижевника и који је од самог писца добио писмену дозволу, да га преводи на српски, превео је до сада у БранкоЂу Колу, Зпезди, Зори и своме Декамерону многу лијепу закуску овог оригиналног публицисте. Али ових дана десила се младом мађар-