Zora

Бр. II.

3 0 Р А

Стр. 79

* Изишла је: Ктча о љубали Милорада Ј. Митровића. 0 овим лијепим баладама и романсама донијећемо опширнији приказ. За сада топло препоручујемо. Цијена је један динар. * 12 свеска Забавника доноси: Ч. Дикенса: Давид Коперфилд; Лава Н. Толстога: Рат и мир; Едгара Елан Поа: Виљем Вилсон и Лујиџа Капуана: Сиромах доктор, * Браћа Савићи и Компанија у Биограду издали су повећу књигу: Путовање на северни пол, слике и скице из поларног живота, написао Рихард Рот. Превео с немачког „ДелФИ' 1 . Цијена 2.50 кр. Кога занима ова врста жилвернске књижевности, ми му ову књигу препоручујемо. * Краљевско српско народно позориште у Биограду издало је Поменик о тридесетогодишњици краљевског српског народног позоришта 1869 — 1899. Службено издање. Цијена 1 динар. * Из Просветног Гласника прештампана је књига Џ. Хјуса: Грешке у настави превео Ст. Л. Цијена 1.20 дин. Ми нарочито препоручујемо ову књигу нашем учитељству. * Изишла је 8 свеска Воскресенија ГроФа Л. Н. Толстога, с руског превео Јован Максимовић. Издање Књижарнице код Вука Ст. Караџића Св. Ф. Огњановића у Срем. Карловцима 1900. Цијена 40 хелера. * Из Нове Искре прештамнано је у засебну књигу: Национални репертоар од Павла Поповића. Београд, Парна Радикална Шгампарија 1899, О овој књизи донијећемо опширнији приказ. * „Одабране српске народне песме јуначке најстаријег времена." За омладину приредио Ж. О. Дачић. Издање и штампа државне штампарије у Биограду 1900. Цијена 0.50 дин. * Ж. О. Дачић спремио је врло лијепо издање дјечје књиге: У слободтш часовима са много укусних сличица. Штампано је у државној штампарији у Биограду 1900. Цијена 0.80 дин, * Издаје стан под кирију , позоришни комад што је недавно изишао у Малој Библиотеци преведен је на турски. Превео га је Коста Штерић, драгоман српског посланства у Битољу. Ово је први српски позоришни комад у турском пријеводу. * У Шаго&тт П$1у-ж& бр. 8009 о. г. на чешком језику изишла је хумореска од Абуказема: „Тешко људима, што не плаћају кројачу" у пријеводу: А. Беранове Чејницке. * Наш бивши уредник г. Јован Дучић изабран је у Женеви за предсједника тамошњег академског друштва Виле. Честитамо I

ј>С13Х0 Л. II. Толстој о својој слави. Почетком овс године посјетио је сарадник једног великог руског дневног листа гроФа Л. Н. Толстоја, и у извјештају о тој својој посјети саопштио је многе веома занимљиве ствари, како из обичног домаћег, тако и из вишег духовног живота великога писца. У разговору наиђоше и на тему о тренутној свјетској слави грофовој. Толстој примјети: „Пријатност је ту управ у том. што бар човјек сазна таштину свега тога... А истина је, — у новинама налазим који пут похвале до крајности незаслужене, претјеране већ до непристојности... То на самољубље утиче непријатно, исто као и неправедни нападаји. Ја новине прије нисам читао; уздржавао сам се од тога, као што се уздржавам од дувана и од осталог. Него ето за вријеме болести опет сам почео. Осим свега тога, поред тог осуства задовољења, човјек осјећа још и некакав терет, осјећа некакву одговорност за самог себе... Како да вам кажем? долазите налик на човјека на лађи, у чијим се рукама налази труба, олук за говор. Не можете у ту трубу говорити глупости*)... Слава не може донијети задовољења, кад има других виших тежња од славе. У том правцу постоје три ступња. Први је ступањ задовољење пожуде. Но пожуда је така, да чим је већма задовољаваш, она се тим већма развија, и тим мање има могућности да се она задовољи. Други је ступањ — слава: док се тежи к њој, пожуда одступа у позадину, задовољава се уз пут. Најзад — трећи ступањ — то је сазнање о испуњеној дужности, т. ј. оно, што ја називам служењем Богу и испуњавањем Његове воље. Тај трећи ступањ — највиши је ступањ; тада се већ тежња као задовољењу жеђи за славом уклања на задњи план пред испуњењем своје дужности. И збиља. нисам се ја ваљда за то родио на овај свијет, да ме хвале. Узвиси се дотле да сазнаш да си испунио вољу Божију — ето ти истинитог задовољења," За вријеме шетње (по Москви), сабесједник Лава Николајевића пажљиво је посматрао, какав утисак чини славни писац на пролазнике; па вели: Осим ријетких изузетака, публика није знала, нити опажала писца — било из непажње, било из незнања. Само код университета истрча некакав господин далеко пред нас, па се стаде нарочито значајно загледати у лице пјесниково, очигледно, обрадовавши се таком састанку. На против, кад смо про*) Отуд је гроф Толстој, кад је видјео с каквом ванредном нажњом и преданошћу сав образовани свијет дочекује „Васкресеније м — иовлачио роман из редакдије дваред, триред натраг и поправљао. Опазиввш дасепогледи цијелог свијета обраћају к љему и пажљиво слушају шта ће рећи, осјетио је он у један мах, како је много одговоран за сваку своју ријеч и напрегао сву своју снагу, да идеје, исказане у роману, буду што ближе истини и што бол.е исказаие. Нема сумн.е, да гроф Толстој цри горњнм ријечима, има на уму 01У ствар. Ј. м,