Zora

Вр. IV.

3 0 Р А

С?р. 135

сва страдања људска, говорио Је о узвишеном сазрцавању божанства, о миру душевном, о милосрђу ка ближњем о братском сједињењу човјечанства, о заборављању увреда, о праштању непријатељима, о таштини намјере богупротивних, о непрекидном усавршавању човјечјем, о смјерношћу пред судом Свевишњега — молио се за оглашене, за присутне!

Истрчао сам у притвор храма, хтио сам да задржим помахнитале страдалнике, да отиснем измучено им срце са сладострасног лежаја, да га пробудим из леденог сна жарком хармонијом љубави и вјере — но већ је било касно! сви су прошли мимо цркву и нико није слушао ријечи свештеникове... в. м.

0 т о л (I ј а — Вегсгјк КграД —

Драги пријатељу! Твоје ме је гшсмо врло зачудило. Ја не знам, ко ти је писао ону будалаштину, да се ја хоћу да женим са једном осамнаестогодишњом дјевојчицом! Ти ме познајеш и знаш какви принципи мене руководе. Ја сам увијек гледао, да избјегнем околности, у којима човјек игра или јадну или смијешну улогу. Што се до данас нисам женио, има томе свог разлога. Ја сам све дотле сваку ДЈевојчицу са сваке стране посматрао, ја сам је све дотле прегледао и испитивао, докле год се у мени жар није стишала. Па сад, у мојој четрдесет шестој години, сад да узмем себи јарца на врат? Никад! Ја знам, шта припада хармонији брака, и ја, коме је десет сахата за спавање потребно, да се другог дана добро осјећам, нећу тек дијете узети, које не знаштаје умор, чак кад и читаву недјељу дана не би спавала и непрестано на забавама била! Дозволи ми у осталом, да ти протумачим овај неспоразум ! Ја одлазим у кућу госпође Цвијете, али не због њене нећаке Отилије, која тек четрнаест дана како је дошла из провинције својој тетци, него због домаћице, коју сам изабрао себи за сапутника у животу. Госпођа Цвијета је удовица, четрдесет и двије године стара, те и ако се тјелесно није бог зна како бриљантно сачувала, ипак

је она једна врло весела и увијек добро расположена дама, која има приличан иметак, и ми би могли обоје весело старост дочекати. Наше су навике једне и исте; она се мрзне као и ја испод седамнаест степени, воли добру кухињу, а њена се одаја састоји из самог сомота и простирача. Прошле године упознали смо се у купатилу, гдје нас је ревма саставила. Може јој се човјек сасвим изврсно и потужити на своју невољу. Већ онда ми се зачела мисао, да, ако би једном мом самачком животу збогом рекао, да би једино она била моје спасење. Од то доба сам опазио неизљечивост мога стања. Мени је неописано дуго вријеме. Познајем све црте дугог времена, од обичног зијевања до оног стања кад човјек почиње да помишља на цијанкали. Али ја желим мирну старост са пријатним вечерима тарока, а у госпођи Цвијети упознао сам жену, која има само једну жељу: мира, вјечитог мира. Ја се надам, да сам сузбио твоју бојазан. Поздравља те твој пријатељ Емил. Драги Фрањо, Молим те, јави ми обратном поштом име онога мога непријатеља, који својим измишљотинама пати твоје осјетљиво, пријатељскосрце. Опет Отилија, увиЈ 'ек Отилија! За то, што сам са овим милим лјететом нешто мало предусретљивији, одмах ме износе на