Zora

Бр. У.

3 О Р А

Стр. 167

„ко суседу и пријетелу нашему и потом „нека зна ваша милост како и једном и „другом лист писасмо заради оно девет „подложников шчто ускоци у бродових „ухватише у вашему каналу на варкакоши, „и о то(м) ми отписујете да то ваша вола „и ваша мисал није ни хоће да се тако „чини у миру и сусеству." и т. д. На крају писма стоји потпис овакав: Ја Мустафа бег санокак клишки п хлшзански писах. На полеђини писма: -високопочтопаному кнезу и капитану шибепичкому да се преда у руке у Шибеник. 7 '' 1 ) Ево и један одломак из писма Мехмед-паше, санџак-бега клиског спљетском кнезу: „У свем веле високопочтованом и пле„менитом кнезу и капитану сплетскому „поклон и драго и лупезнаво поздравле„нје од мене Мехмед паше клишкога сан„џака каконо нашему суседу и пријателу „и сад нека зна" 33 )... и т. д. На више мјеста поменуо сам да се у току шеснаестога вијека и на молдавском двору и у преписци са Дубровником служило српским језиком. Као примјер хоћу да наведем само одломак из једног писма од 18. јуна 1566. год., које је писано у Сучави. И то молдавски војвода Александар пише кнезу и властели у Дубровник: „Божиеју милостију Александар воево„да, господар земли молдавскои, пишем „племенитим и мудрим и всакое части „богом дане и похвалене достојаним и ве„рованим господам и властелом дубровач„кием, кнезу и властелом дубровачкием, „веледраго и лубимо поздравление. а сада „даем знати госпоцтву вашему, како јесм.о „здраво, докле хоће бог у здравју чести„тога цара и пријателем госпоцтву вам"... и т. д. 34 ) На крају: 32 ) Споменик XXXI. отр. 71. 33 ) .Ј1п стр. 75. 34 ) Споменик Срп. Краљ. Академ. Наука књ. XI. отр. 90.

Александар воевода повеле господар земли Молдовскои. Писа Драголгир Србин у Л1всту Сучаве 35 ) Дакле језик, којим пише овај Србин Драгомир потпуно је исти онакав, какав и у поменутим писмима султана Мурата II. султана Мехмеда, султана Селима I. и Сулејмана II. дакле потпуно српски језик какав је и у осталим српским списима онога времена. Кад се у XV., XVI. и XVII. вијеку тако јако служило српским језиком у турској царевини, онда гдје се он учио? Натоје кратак одговор. У вријеме горе поменутих вијекова све данашње српске земље сачињаваху саставни дио турске царевине особито Босна, Херцеговина, Славонија, Сријем, Србија, Ст. Србија и т. д. Из тих покрајина купљена су многа дјеца као данак у крви, 36 ) која су одвођена у Цариград те су постајали јаничари. Дјечаци из других крајева морали су поред ових научити српски језик као што су га и ичоглани учили у оругом течају званом килер-одаси. Од ових ич-оглана постојали су доцнији знаменити људи, државници, војсковође, управници па и ћатиби. За то није чудо што се на Порти знало добро српски писати. Да погледамо шта други кажу о српском језику на Порти, а поглавито у току шеснаестога вијека. Али прије но што пређемо на изношење туђих података о српском језику на Порти кроз цио шеснаести вијек, да расправим најприје једну ствар. У дубровачким споменицима Србија свагда се назива 8сШа^ота или 8с1ауота , 37 ) ријетко Рагика ајош рјеђе Србија па зато и српски зсМауо или зсЈа^о. Отудаје назив тај за Србију и придјев српски пренесен у Италију и Млетке, те је тако распроЗб ) Ј1)1 стр. 91. зв ) 0 овом данку види расправу Јов. Н. Томића „Данак у Крви" 1898. 31 ) 0 томе погледи Кон. Јиречека Б1е Напс1е1881га88еп цгк! Вегртегке уоп ВегМеп ипс! Вовшеп теаћгеш! Аев МИе1аИег8. Рга^ 1879. стр. 19. у напомени.