Zora
24
Бр. У.
3 0 Р А
Стр. 185
Рефорла Календара, Написао Максим Трпковић, професор Гилгназије Краља Александра I. Београд, 1900. Цена 0,50 дин. Питање о реформи календара, питање и црквено и свјетско, већ је поодавна предмет претреса код Источних Хришћана. Важност овога питања и код нас је схваћена у свој тежини и величини значаја, но писци који су покушавали да ту реформу изведу, нису полазили од солидне научне основе, те њихови аматерски покушаји добијају често врло наиван карактер. Они имају бар ту добру страну, што су узели на се да ово питање створе популарнијим, те да се увиди како се могу претресати и поправљати грјешке Никејскога Сабора, па да хришћанска вјера, а на по се православна, не претрпе уштрба у своме високоме значају. Једини рад, који се оснива на поучном темељу, и у коме се ипак приступило у строгој побожности православног Хришћанина, јесте рад г. проф. Трпковића. Ми ћемо у кратким потезима изнијети садржину његову, истичући поглавито она Факта, којима се ова реформа хоће да изведе. Календар којим се ми служимо, као и сви Источни Хришћани, зове се Јулијански, по имену римског цара Јулија, који установи овај календар 45 год. прије Христа. Рачунање године почето је првом младином по зимској краткодневици, а то је било 1 јануара, те године, те се тај дан утврди као почетак свакој потоњој години. Том се приликом утврди и почетак и трајање појединих годишњих доба. По томе календару година износи 365 дана 5 час. 48 минута и 48 секунада, то је јулијанска година дужа за 11 минута и 12 секунада. Та малена разлика, из године у годину постаје знатнијом, тако да ове године равнодневица пада 8 марта у 4 часа изјутра, и то за 15 дана 3 часа и 4 минута раније од равнодневице која је била у години увођења календара 23 марта у 7 ча-
сова и 4 минута. Према тој разлици може се израчунати да ће наступити година у којој ће почетак прољећа пасти у сред зиме и таква, у којој ће прољеће почети у почетку зиме. Овај су календар доцније примили сви Хришћани, и по њему утврдили непокретне празнике. Кад би година била Тачно прорачуната, ти би празници требали падати у одређено доба годишње. Покретни пак празници сви се управљају према Ускрсу, који се креће између 22 марта и 25 априла. Ова граница изазива неслагање са природним појавама, а пошто често Ускрс пада и послије другог пуног мјесеца иза равнодневице, те му границе нису сталне, — гријеши се дакло о црквене одредбе. Како су први Хришћани били Јевреји, они су празновали свој нразник Хришћанске Пасхе и даље, и то доцније у спомен Христовог ускрснућа, а по њима и остали Хришћани празновали су тај дан у исту сврху. Доцније се, из знатних разлога, одвоји празновање Ускрса од празновања Пасхе, али се сви Хришћани не сложише у дану празновања његова. То је размимоилажење трајало до 325 год., до Никејског Сабора, на коме се утврди за све Хришћане, да празнују Ускрс у недјељу, која дође послије прољећне равнодневице, а послије четрнаест дана од прве младине мјесечеве. Од тада је дан Ускрса одређивала Александриска црква. Доцније, по Пасхалији од Дионисија Малога, Ускрс се јавља истим редом и у исте датуме, као у тој дионисијској периоди од 532 године. Ова заједничка Пасхалија, по којој ми и данас празнујемо, трајала је све до Грегоријанске реформе. По Грегоријанској реФОрми, од 1582 год., поправљена година износи 365 дана 5 часова 49 минута и 12 секунада. Дужа је дакле од тропске за 24 секунде. Овај календар нису примили народи источно-православне вјере. Има томе више узрока, али свакојако отпада она главна