Zora

Стр. 188

3 0 Р А

Бр. У.

износи свега 263.211. На означавању ријечи у књигама радило је осам лица, а на исписивању, сређивању и убацивању шеснаест. Позиву за купљење ријечи одазвала су се 53 скупљача са 49.150 ријечи из живога народног говора. Највише је ријечи из Србије и из Црне Горе (по 20.000 и нешто више), а остало је из Старе Србије, Македоније, Далмације, Барање, Хрватске и Баната. Међу скупљачима највећи је број учитеља из свих српских крајева, па онда ученика учит. школе, професора и др. С раније добивеним збиркама има сада одсјек свега 69.750 народних ријечи. Цјелокупна грађа за рјечник износи до сада 352.964 листића. б) Рад у етнографском одбору иде у два правца: рад на спремању зборника српских народних пјесама и рад на испитивању српских села. У првом одсјеку, осим прикуиљања народних пјесама од по.јединих скупљача из народа, прегледано је од почетка рада још 290 разних дјела у којима су нар. умотворине објављиване (59 књига засебних збирака, 79 год. књижевних листова, 112 књига повремених издања, 23 календара и 17 других зборника). Из њих је на засебним листићима исписан садржај 1145 краћих жен. нар. пјесама. Уз то је забиљежен још и знатан број цругих народ. умотворина. Рукописних збирака сада има академија 40 са 656 јуначких и 2350 женских пјесама; 178 нар. приповједака, 2380 пословица, 2389 загонетака и питалица, 150 подскочица и бројеница, 469 гатања и бајања и 65 описа нар. обичаја и љекарстава. Рад на исгштивању српских села настављен је по упуствима за испитивање села у Србији и осталим српским земљама, а нарочита се пажња обраћа на питања која су се студијом извјештаја показала као важна. Према прикупљеном материјалу почет је рад на одређивању главних центара из којих су остали крајеви насељавани. Пришло се и изради антропогеографских карата за поједина села и цијеле, потпуно испитане, области. Даље је истраживан основни облик српске куће и све промјене кроз које је тај облик пролазио. Сад се поглавито прибирају подаци из осталих српских покрајина, пошто је из краљевине Србије

довољно грађе добивено. До сад је сређено 1200 описаних села, и то ове године 200, а остало раније. в) Одбор за Мариновићеву задужбину имао је свега један састанак, на коме је досуђена награда спису пок. Светолика Ранковића: Порушени идеали. Академијина издања. У 1899. години штампани су ови списи: 1. Академијин Глас 55. и 57.; 2. Академијин Споменик 34.; 3. Дубровник и османско царство, I књ.; 4. Пирхово путовање по Србији 1829 год.; 5. Годишњак Академијин XI и XII књ.; 6. О трошку Баталакиног фонда штампана је II књ. Историје срп. устанка, а из редовних доходака Академијиних помогнуто је штампање: 7. Музикалија академика Дав. Јенка. У штампи су: Глас 58. и 59., Споменик 35., 36. и 37. и Француска библиографија о Србима и Хрватима. Нај)одна Ђиблнотека. Крајем 1899. год. било јеу Нар. библиотеци 31.970 дјелау 69.830 свезака (од којих 10.190 дупликата.) Рукописа је било 625, штамп. првина 141 (дупликата 16), геогр. карата, слика и т. д. 2293 у 999 нумера (62 дупл.), политичких новина 961 у 233 нум. (295 дупл.). Свега дакле библиотечких предмета 74.223. Буџет Нар. библиотеке износи 24.280 дин., од којих 800 за набавку и повез књига, а остало на плате чиновника и служитеља и на канц. трошкове. * По прочитању некролога умрлим члановима: Јовану Ристићу, В. Григор. Васиљевском и почасним: Влади.миру Јакнтићу и Миловану Јанковићу, предсједник Академије г. С. М. ЈГозанић објави да су на главном годишњем скупу 7 фебруара о. г. изабрани : а) за правног члана Академије друштвених наука ЈБуба Јовановић, досадашњи јој дописник; и б) за дописног члана Академије природних наука Г. Н. Златарски, проф. у Софији и досадашњи почасни члан академијин. — За секретаре стручних Академија у години 1900.: а) Дим. Нешић за Академију природних наука; б) Љуб. Стојановић за Академију философских наука; в) ЈБуб. Ковачевић за Академију друштвених наука; и г) Мих. Валтровић за Академију умјетности.

Т