Zora

Стр. 220

3 0 Р А

Бр. VI.

вјечанства: свјеснога генија, то јест индивидуалност вишега реда која је над импулсивним генијем, систематски затвореном свима струјама које не теку његовим опсегом. Треба се вратити у доба Обнове талијанске, до Леонарда де Винчиа па да се у златној књизи Европиној нађе име које је достојно да стоји поред именаГетеова. Још једном цртом, универзалношћу, Гете се приближује умјетницима Обнове. Прије но што је био човјек једног извијесног доба и једне извијесне земље, творац Фауста је грађанин свега ствијета. Његова умјетност, његов дух образовали су се из најразличитијих елемената. Често се говорило — или хвалећи га или кудећи га, — о јелинизму Гетеовом. За онај осјећај мјере који није германска особина и који је имао у тако великом ступњу, Гете је можда дуговао исто толико француским писцима колико и грчким ауторима. Како сам признаје, он је много научио код наших класика и код њихових шљедбеника. Сам собом забиљежио је утицај који су у различитим тренутима његова живота имали на дух његов Молиер, Русо, Бомарше, Дидро. С друге стране, Гетејебио надахнут Шекспиром и Талијанима. Свуда гдје је открио генија и љепоту, он је упућивао своја умна истраживања као приљежна чела, он је сркао сок из цвијећа под свима поднебљима. Мед његових ријечи састављен је из најразноврснијих сокова. Тој околности има се на сваки начин приписати његова улога иницијатора у етварима књижевне критике. Познато је да је Гете био један од првих који су говорили о Т УеИ-Шега1иг или општој књижевности. Са проницљивошћу која је особина генија, вајмарски мајстор предвиђао је да се европске књижевности све већма и већма упоредно развијају, и да се ниједна теорија, ниједна врста, ниједна школа неће више родити и процвјетати у Француској, Њемачкој или Енглеској, него у свима земљама, готово у исто или у исто вријеме, Чудесно развиће саобраћај-

них средстава убрзало је тај покрет. Да ли је потребно поменути да се пророштво Гетеово данас готово испунило, да умјетност све више и више постаје интернационална, док политика постаје све више национална. Још за свога живота, могао је видити како госпођа де Стал дијели његово мишљење. Као Гете, кастеланка Копеа, вјеровала је у долазак „европскога духа." Као и он, али пошље њега, онаје огласила упоредну методу у историји књижевеости и уочила паралелно развиће континенталних књижевности. Наши најпозванији критичари задахнути су данас гетеовском идејом. Сам Бринетиер писао је: „Добро би било потчинити историју појединих књижевности општој историји европске књижевности." Пошто хоћемо да означимо у чему је Геге вршио улогу претече, не можемо ћутке прећи преко његових научних радова. Јер тај човјек, вјечити предмет дивљења и чуђења, својим методичним и сигурним кораком аристократскога пријатеља реда, прешао је и научно поље. Изгледа да је Гете први изразио идеју да је лист ботаничка јединица, и да је сваки дио биљке само преображен лист, прилагођен своме новом положају. Наклоност ка упрошћавању. љубав према јединству које је одвело Гетеа томе открићу, такође га је одвело и идеји којом се модерна осгеологија послужила: да прстен кичмене мождине треба сматрати као јединицу костура, и да глава није ништа друго до преображен најгорњи прстен. Још за његова живота, сувременици су му одали хвалу за то. Огист Сент-Илер износећи пред Академију наука оглед његов о метаморфози биљака, овако је говорио: „Дјело Гетеово спада у мали број оних дјела која не само да своје творце чине бесмртним, него која су и сама бесмртна." У наше дане научан рад Гетеов непрестано је цијењен. Сувремени научењаци код њега су нашли доктрину која јако личи на „борбу за опстанак", и Хекел је од аутора Метаморфозе биљака начинио претечу Ламарка и