Zora

Стр. 254

3 0 Р А

Бр, VII.

Ј{о5е иојабе у ишамијанској Наш позив није да оваје сада говоримо опширно о раду предсгавника италијанске данашње литературе, већ ћемо само настојати кад и кад у кратко саопћавати српској читалачкој публици мјесечне књижевне продукте данашњијех италијанскијех књижевника. Пошто нам пак није могуће — а томе су многи узроци — имати на расположењу све књиге, које желимо у овоме угледноме српскоме листу приказати, — то у напријед исповиједамо, да ћемо о некијем умотворинама италијанскијех писаца говорити по оцјенама њиховијех истијехкњижевнијех листова. * * * Почећемо данас приказом двају романа Г. Ровете, а да свршимо новом опером славног композитора Пућинија. Сг. КоуеИа је прошлога мјесеца штампао у Милану (РаМпп — Сазк)1(Н) прекрасна два романа: 1^е 1а$гГте Ле1 ргоззгто 1 Еа 8Г$погта. Јеси ли се икада, читаоче, нашао међу разном свјетином покрај врелог котла на пароброду, путујући што се иронично каже — за забаву? Густи облак вруће паре, што ти је дисању сметао, што ти је помрачавао не само очи, већ и памет, нијеси ли га проклињао? а нијеси ли жељно очекивао, да чим прије и брже утечеш далеко, далеко од оне врућине, од онога дима, од оне тарлабуке, па да слободно станеш испод плавог, сјајног, ведрог неба, поврх модрог, сињег мора?

жжж ЛКС литератури и умјетности

Нијеси ли кадгод у тамној ковачници, гдје у мраку одсијеваху — попут сунчанијех зрака — јата свијетлијех варница, тешко, задувано дисао у сред Божјег дана, без свјетлости? —• Нијеси ли зими, пиљећи очима у жарки пламен, који праска на огњишту — помишљао на хладни поточић што ромори покрај цвијећем искићене обале? Ако нијеси тако што доживио, а ти на страну са овијем мојијем писмом, јер нећеш иначе моћи разумјети онај утисак утјехе, којег смо осјетили, кад смо прочитали дивотне и сјајне странице књиге: 1^а%гГте пе1 ргоззгто , сузе, у којима се играју све боје дугине, те их претварају у многе капи чистог дијаманта. Испричати узрок изврсног овог дјела Роветовог, било би сувишно и узалудно трошење ријечи; а донијети у изводу садржину његову била би погрда, пбшто би веома фину основу широке оне мреже одиста покварили и оштетили. Непознато нам је, шта је навело Ровету, да напише овај прости, али истинити роман, гдје је и политичка страна такођер веома занимљива. —■ Не знамо, да ли је тијем хтио на прост начин представити један тип, приказујући нам онога овејанога лопова, хуљу, шпијуна, каматара, господина Помпеја, или описати друштво прве половине нашега вијека, или је пак хтио шибати зле и опаке, а узнијети и прославити добре...