Zora

7°а- V.

5Р- ХЈ,

ЈОРЛ л ист ги зпУјп 13^,"о и хн^и->1^г.13ност Уређује )\танаскје Шола

Излази почетком сваког нјесеца. Износи 4—5 табака а цијена јој је: на читаву годину 8 круна шга 9 д., за ђакв 6 круна или 7 д. У ЈАосшару, 1. ксбембра 1900.

Матаца Српска (Иоводол одлуке Главне Скупштине Матнчпне од 31. авггста 1900.)

^)пет, дакле, реФорма у Матици Српској, односно у њеном „Летопису". Ова је реФорма потекла, по самом признању Матичином из жеље, „да угоди често исказаној жељи јавне штампе" и што хоће, „да својим радом што боље задовољи потребе нашега друштва, и нарочито, да књигом што више користи Матичиним члановима." Тако се вели у позиву, који је упућен из Главне Матичине скупштине „члановима Матице Српске и свему српском народу/' Значи, да је и сама управа Матице увидила, да њен дојакошњи рад није одговарао ни њеном задатку, нити је „Летоиис" њен пружао ону корист, коју би требало да пружа. Од оснивања Матице Српске протекле су три четвртине вијека, а то је врло велики размак, особито у

духовном животу српскога народа. Када је Матица основана, она је била једина српска књижевна установа, а Србија тада још не даваше ни најмањег знака књижевног и научног живота. „Летопис" је с тога и био за извјесно вријеме једини научни зборник српски. Он је пред страним свијетом био представник српског књижевног и научног живота. Матица је тада заиста часно вршила своју дужност. То јој се мора признати. Али се времена знатно измијенише. Србија је из дана у дан све више напредовала, а српска пријестоница постала је једини и искључни српски књижевни и научни центар. Томе се није чудити. Слободна српска пријестоница пружа све оне услове, који су потребни развитку и снажењу српске књиге и науке. И што се Биоград, као књижевни и 46