Zora

46*

Бр. XI

3 О Р А

Стр. 365

прешла као што треба, опет је остала на пола пута. Она је ријешила, да од сада „Летопис" излази свака два мјесеца, и да „Летопис" шреба да буде модеран књиокепно-научни орган, који ће пратити и приказивати окшош Срба и осталих просвећених народа у свима иравцима културнога рада, и шо не само у расправама и чланцима, него и у шшо тачнијој и тшо оиширној информацијц. Особито ће се настојати да се свака нова сриска књига објави, ирикаоке или оцени, а и свака сшрана која се тиче Срба. Овим се ријечима ставља у изглед, да ће „Летопис" од сада бити српска ревија, а да би нам се и показао нови правац „Летописа", у том су правцу у неколико уређене и заједничке 202. и 203. књига. Таквом начину уређивања „Летописа", ми одајемо сваку хвалу. Али шта може урадити „Летопис" у свескама од 7—8 табака свака 2 мјесеца? Шта он на тако скученом простору и тако размакнутом времену може да уради ? — Он не може ни у ком случају да буде модеран књиокевно-научни орган. Он ће бити опет ово што је данас, само ће се, вјерујемо, боље уређивати; али он никакву службу не може вршити, нити ће дубље продријети у српско друштво. Потреба једног књижевно-научног журнала, тако је очевидна, даје не треба изреком наглашавати. То као да су увидили и они око Матице Српске. Приватно предузеће, увјерили смо се, не може да нам пружи један прави у пуном смислу литерарно - научни журнал. Матица Српска, која располаже обилатим Фондовима, може такву једну ревију да покрене. И да је она ријешила, да тако и реФормише свој „Летопис", ми бисмо јој данас честитали.

Али Матица се извињава, да нема средстава да изда на годину 12 свезака „Летописа". Могуће је; али да је Матица ријешила да издаје „Летопис" мјесечно, нема сумње, да би претплата била обилатија, јер би она за први мах најмање могла рачунати на 1000 претплатника, а када би цијена „Летопису" била 12 круна или динара, мјесто што је сада 6 круна, онда би, поред онога што Матица даје из својих Фондова, било обилато за штампање „Летописа". Поред „Летописа" Матица нам ставља у изглед још и нека посебна издања. „Да би „Летопис" — вели се у позиву — био што спремнији и згоднији, ићи ће се за тим, да се сваки предмет у једној или највише две свеске доврши. Веке расираве или белетристичне ствари се неке прекидати на дуге рокове, него ће се штамиати у једној књизи те ке их читаоци добивати целе на руке. И у овом правцу, у издавању засебних књига уз „Летопис", Матица ће моћи само тако развити живљи рад, ако узима што више радника и помагача. За први мах ће Матица издавати толико књига, колико на то претече преко „Летописа" из садашњих материјалних средстава." Какве ће бити те посебне књиге, ми, право да кажемо, не можемо да разаберемо из горњих ријечи. Тим мање, што ће оне ићи бесплатно уз ону цијену од 6 круна за „Летопис". Најмање пак разумијемо те посебне књиге, када нам Матица за њих каже, да су оне условљене са вишком од штампања „Летописа". Ако тога вишка не буде? Ето, шта значи не извршити потпуну реорганизацију „Матице Српске" ! Ето, шта значи стати на пола пута, па ни тамо ни овамо! Нити ће „Летопис" бити модеран књижевно-научни зборник, нити су претплатници