Zora

Стр. 432

3 О Р А

Бр. XII.

Слабехска » Мјесеца септе.мбра вратила се у Русију руска научна експедиција коју је послала у Маћедонију Императорска Акаделшја Наука ради испитивања језика Маћедонских Словена и археолошких ископина. У састав експедиције су ушли: професор, славист Лавров; историчар Мил,уков, бивгаи професор у Софији ; археолог Кондаков и секретар рускога археолошког института у Цариграду, Успенски. Пријатељи Срба нису поклањали вјере првој двојици,као присталицама Бугара. Познато је, да, проФесор Миљуков, који је посјетио Маћедонију 1898. год., није тада тамо нашао Срба. Али како смо се изненадили сада, кад дознадосмо, да је г. Миљуков измијенио пређашње своје мишљење и заједно с Лавровим тврди, „да су Словени у Маћедонији Срби и да Бугара тамо готово сасвим и нема (с изузетком епископа и пропагандиста"). — Што се тиче словенских црквенослужбених књига и споменика, штампана је већ изјава у руском часопису: „Византијски Временик", да их нису Грци спаљивали и уништавали, већ сами Бугари, јер је у словенским књигама тамошњим било много србизма, т. ј. свједоџаба, да су књиге чисто српске редакције, а споменике су рушили, да би уништили фреске српских светаца, а и српске натписе. Најближи органи штампе према гроФу Игњатијеву, који је творац Сан-Стефанске Бугарске, као: НоЂОЈе Времја, Москоеска Вједомости, Свјет и Росија сада ћуге као заливени, а међу тим није далеко то вријеме, кад ће се овај рад споменуте експедиције појавиги у научним издањима „Императорске Академије Наука" и када ће се у њеној сједници објавити скупу руских научара — Академика. — Ово Угепси доносимо из Звезде , као одговор на поновно освртање на књигу Македонија од Васила Кљнчева, што је уз књигу „заб1аУ10 теНИ паго(1ор18т гетЦоуГЗ, јј(1је 8и 1обпо охпасепа оМ1атаШ1а роје<]Јтћ акпрша" а међу којимани мироскопом не може човјек да уђе у траг српском племену. * У лијепом издању УИаНт 1 зтоух изашле су у Задру пјесме У1а(Нт1га Кагога: 81апепвТсе 1иедепс1е (1898—1900). Име У1асШтга Иагога познато је у хрватској књижевности са лијепих стихова и отмјене Форме. Не упуштајући се за сада у опширнију оцјену ове одличне збирке славенских легенада, одајемо са ово мало ријечи пјеснику заслужне симп&тије и књижевно признање. У првом дијелу су: Вилински сонети, Перун, Дабог, Чрт, Давор, Јарило и Лада, Момир и Гроздана, Зора, Стојанбог. У другом дијелу су: Дунај Ивановић, Лозана, Илија Муромски, Сепонт. У трећем дијелу: Косово, Мироч и Краљевић Марко. Цијена је књизи 1 круна и 20 хелера. * Изашао је орви број Тгепса у новом облику својим Форматом и новим насловним клишеом. Дух и лравац листа остао је стари. С почетка 1900. године по кадшто је и била која нотица из српске

књижевности, док је у послиједње вријеме сасвим ишчезла, а то као да не одговара оном духу помирљивости српских белетристичних листова, који по могућности прате и незнатније појаве хрватске литературе. Ово напомињемо баш зато У1епси, што у његовој редакцији има чланова који познају српску књижевност и који су се њоме доста и бавили. * У Чешком Народном Позоришту приказивана је први пут најновија античка комедија Јарослава Врхлицког: V кећи Ђгопувгоке. Критика замјера писцу да је сгаре личности приказао анахронистички, на садањи модерни начин. — Иначе се дјело свидједо и изазвало много одобравања. * Гроф Лав Толстој довршио је нову драму Труп. Сиже драме је узет из судбене кронике, која кроз 15 слика прича биједе градскога живота, несрећу у породици једног нижег чиновника, који се пропио и његове жене. Драма се свршава у Сибирији. Сшраха * Бранково Коло доноси: Дана 1. дец. о. г. по новом календару навршило се сто година, како се Мађарима ролио Михаило Верешмарти. Спомен тај прославили су Мађари свечано и достојно имена пјесникова. Верешмарти је трећа звпјезда с Петефијем и Арањем у пјесничкој трО|Ици на пјесничком небу Мађар.а. Родио се као најстарији син од деветоро дјеце скромног економског чиновника на имању грофа Надаждија у Њеку. Кад му итац умре, остао је још ђаком, те у кући ђенерала Перцела добије мјесто кућевног учигеља Перцеловој дјеци. Ту се заљуби у ђенералову кћер но наравно без одзива и без наде. Изишав из те куће понио је са собом очајан бол недостижне љубави и љубав према домовини, у којој су се у то врпјеме већ спре.чали велики догађаји. Год. 1825., кад се већ био настанио стално у Пешти, развијао се најбурнији живот. Пешта је Мађарима то, што Французима Париз, срце и глава цијелог народа и државе. Верешмарти бијаше најпродуктивнији пјесник мађарски, пјевао је све врсте појезије: драме, епе и лирику, али је нај јачи био у лирици. Верешмарти је утемељилац мађарског пјесничког језика. Пјеснпштво је мађарско много утицало на догађаје 1848., стојећи по одавно у свези с политичким борбама тадашњега времена. Верешмарти се слабо бавио политиком, али је, као велики патријота, испјевао велики број патрпјотских пјесама. Најљепша му је, међу тима, пјесма 8x6га1, 1а данас народна имна, народна молитва у Мађара. Да није више ни једну пјесму спјевао, Мађарима би Верешмарти већ и само због те пјесме био један од највећих пјесника, као што Французи славе младога Руже Де-Лиља, пјесника Марзељанке. У Вгбиа^-у је пјесник улио све што је могло одушевити народ за