Zora

Бр. П.

3 0 Р А

Стр. ез

потурице и хоће да очувају српско стадо од турских вукова. То је она иста идеја која доцније распаљује устанак. Мартиновићи овде имају ону исту улогу коју доцније у општем устанку. Како сад гоне Алиће, тако ће доцније гонити све цетињске потурчењаке. Ова њихова авантура јесте истрага потурица у малом. Овај епизод је пролог Горског Вијенца у којем би Мартиновићи били главни јунаци, као што је последње коло епилог њима посвећен. Његош га је ставио 1 као алегорију којом је цео спев обухваћен. Он је знао да то не доприноси сликању саме радње, али је знао и да то увећава прославу, апотеозу Бадњег вечера. Затим, онај епизод, разговор Роганов и Скендер-аге кад гледају како се два петла бију 1 , који такође изгледа излишан, може се опет алегоријом објаснити: Црногорацби волео да мањи петао надјача, потурица опет да надјача вигаи. Смисао алузије врло је провидан. Такав је, после и онај разговор Рогана и Јанка, кад леже обоје, који наскоро за овим иде, оно : „како смрде ове потурице" итд. 2 И то је алузија јасна: овим кнезовима су потурице толико додијале да им чак смрде, не могу ни физички да их поднесу; тојепоследњи ступањ гнушања. Даље, и оно причање снова 3 има, на тај начин, фигуративНо, везе са истрагом потурица, и још више него поменути епизод. Обрадов сан, најпре, предсказује врло јасно праву улогу Мартиновића у ослобођењу Црне Горе: они ће, зацело, у овој потурченој земљи, побости златан крст, ослободити хригаћанство. Вук Мићуновић је, опет, сањао бој. Сердар Јанко је пак женио у сну Ботдана 4 , али с булом и то је важно: ми знамо да су се многе поту-

1 Вијенац, ст. 1198-1209. 2 Љ. ст. 1242-1252. 3 а. ст. 1308-1362. * Г. Решетар, у коментару на овом месту, каже да ће Богдан бити Јанку син (Г. В. изд. 1890), или братучед (изд. 189^). Најпре брат, држим, јер једна народна песма (Вук, IV, песма VII) каже: „још два брата, два Ђурашковића", јамачно на њих циљајући.

рице, у догађају Бадњега вечера покрстиле, и овај сан на то циља. Сердар Вукота је, најпосле, сањао да га преци проклињу, њега и цело племе, зато што не зида цркву, што не ради на дизању хришћанства, на уништењу неверника. Приметимо још да су ти преци који куну сердара, они што су живили у доба кад није било џамија'по Црној Гори, кад се хоџа није чуо у Ћеклићима, па ћемо јасно видети алегорију у овом сну: то је клетва прошлости, векова, историје. Њен је смисао онај исти Који и у речима на крају првога кола: цела се историја буни што хоџа риче на равном Цетињу. Узмимо, најпосле, и онај епизод кад главари гатају у плећа, 1 па ћемо 4 и ту видети алегоричан смисао. Погледајте само шта виде они и проричу гатајући. Сердар Јанко прориче неку чудну срећу Мартину Бајици (јер од Мартинова је брава оно плеће у коЈе Јанко гледа) а овај је отац оних Мартиновића које Његош кроз цео спев стално прославља: очевидна алузија на њихову улогу при осЛобођењу. Кнез Роган, опет, прориче оном чијег брава плеће држи, да ће му се Кућа угасити и да ће му двадесет гробова бити у породици. А који је тај ? Скендер-ага Медовић, један потурчењак дакле, један од поглавица њихових шта више, јер Га знамо да је био на договору. Алузије су, и једна и друга, не може бити јасније; тако и она у епизоду кад војвода Батрић, дакле најстарији Мартиновић, прича како је видео Обилића у сну; 2 а тако, . више мање, и све ове које смо поменули, и нико, надамо се, не може порицати везу ових поменутих епизода са главним предметом. И тако смо и за ецизоде као и за појаве нашли тражену везу. Остају, до душе, још неки међу овима, али они управо и нису енизоди него тако неки окрајци разговора (Мићуновић и риџал Осман, Иван и Вукота о Игуману, итд. 3 или су

1 Вијенац, ст. 1693-1715.

2 Вијенац, ст. 2380-2386.

3 Ш. ст. 1175-1 197; 2361-2379.