Zora

Бр. III. и IV.

3 О Р А

Стр. 99

Скоро нико. А требало би скоро свако. — И ето ви скромно, лепо, обоје живите .. . — Лепо, — каже она, — и ја ћу и после, и још више ћу заслуживати. — И ја сваког првог тридесет форинти... А и заслужи се по петида узгред . . . — Сасвим, — каже она, — дивота једна. — Па онда не морамо ми јести кечиге и биФтеке ваљда. . . Као да их је дотле бајаги јео. — Наравна ствар! Ох, ја тако волим карасе! Особита риба! Пре, па шеснаест новчића кила . .. — И пасуља ти, брате, мени, пасуља, па лепо са комадићем меса у њему ... Ја... — Па кадгод и без меса. — Па и без меса . . . Наравно и без меса... Како се слажу у свему! — Па на пример: ех, вечерас нећемо вечерати код куће . .. — Да, •—- каже она. — Испече се једно пиле... Понесе се боца вина па — у шумицу. — Јест, — прихвати она весело, па у шумицу. Сваке би недеље ишли у шумицу. Боже, живота! — Па лепо на траву . . . Па под дрво .. . Па на част, брате, и кечиге и биФтеци . . . Ја батак мој у шаке па кидај! Живот један! И чисто му гракну срце на пилећи батак. А њој се светле очи од радости. Само би стрина по кадшто сумњиво вртила главом. Пред њом би се пазило и на говор и много би се згодније удешавао. И да их је и ово чула, зацело би се са уздахом завршио диалог: — Дјецо, цифре су — циФре. * * *

Он је и опет држао писаљку у руци. Она је замесивала неке колаче. Стрина, — без наочари, — држала је мачку у крилу. — Ето, — каже он, — мени се, ја не знам, све ми се чини ви не марите, да Јелка . . . — Да, стрина, — уплете се и Јелка жалостиво некако, —■ и мени се све тако некако чини... Ви не дате мене за.... И не доврши реченице. Бризну као дете у плач. — Немојте, дјецо, — упаде и стрина необичним и чудно потресеним гласом, — не д'о Бог никад! Знам ја младост. Знам ја срце ваше . . . Та ја, синко, — и ту се наже према њему, — и волим, што ти њу волиш и што она тебе воли... Ко би сретнији био него ја .. . Шиц, враг ти баби, — каже па отера мачку с крила. — Па зашто онда, — прекиде је тихим и обазривим тоном он, зашто тако . . . Она је само јецала. — Баш зато ето. Волим вас. Та за Бога, јесам ли икад што? Али циФре су чудне! Ја их познајем. Ја сам их искијала. Млади сте . . . Волите се . . . Па биће... И ти ћеш, синко, вал^да, и вишу плату. . . И овако се може.. . Ал' како?... Ви знате шта је љубав ал' ја боље знам шта су циФре . . . Ето, бар, бар да су тридесет и пет ... Па онако . .. скромно, пристојно . . . Мушко си ти, рано . .. Па и винца ваља кадгод ... Ево и овако . .. Стрина се сасвим разњежила. Јелка тек по кадшто шмркне . . . Он одвугао као со на влази ... — Не би сиротовали... Али живот не сме ни тежак да је . . . Зна она, — и ту махну главом на Јелку, зна како је пре било ... Сад хвала Богу. . . Златни прсти њени . . . И лепо се смирише. Истина, уздахне се по чешће. Ал ето. Тако је.