Zora

18*

Бр. 111. » IV.

3 0 Р А

Стр. 135

„Ко ?" — пита Даница, и красна игра ријечи развија затегнут призор све док му она поносно не рече: 1сћ №е188 а11еш, тет Негг ^ећбг* пиг Вгг. С тим пада Станкова сумња у љубав Даничину. Он јој даље прича зашто је могао да повјерује Ђорђевим ријечима и како му је тешко живјети миран, усамљен, без славе и јунаштва. Послије, како намјерава да иде у Арбанију. „Узми и мене собом," вели му Даница. Станко јој одговара: N6111, Би ТарГеге, 1ле1)е, Еиг Мавпег <1ег Кпе^. Б1е зсћ^асћеп Егаиеп Ма§-' 1сћ 1Ш Ми^еп КатрГе тета1б зсћаиеп. 1ћг 8в1е1; ЛУасћ1егтпеп запЛег Тпеће. Даница одлучно: ЛУагит, тет Ггеипс!? \\ г епп етв! сЛе Тигкеп [котшец 2ит ћкШ«; ђШегп 1е421еп ЕгеШеЉкпејЈе Ећ' 2е4а, ипвег Уа1;ег1ап(1, егНе^е, \Уаг' т1г с1ег Тос! јт 8сћ1асћ(;еп&Ш теШкоттеп. И за тим: Ећ' аисћ ш 2е1а НаЉтопЉ - Ваппег кећеп, Ећ' \\'о11|' 1сћ в1егћеп. Станко јој се диви , љуби је и питаје, какву му ријеч данас при растанку даје? 1>и Мз1; теш Еећеп, те1пез Наветз Е1сћ4. Уег§-Ј88 68 п1ттег, л\а8 тет Мип<1 Јгев^еМ, Вепп те1е (Јег Таи киг Мог^епћИИе 8рг1сћ1, Кбпп4' 1сћ {Т|г сНсћ уег§-ећ'п \\пе еш Осђе1, вели му Даница. А то је оно мјесто из Балканске Царице на српском језику, гдје Станко пита: ... Зету кад љубиш тако, Љубиш ли мене, животе, како? и гдје Даница одговара: Као сунце, као очи, Као живот, као биће, Ка' јутарњи цвијет росу, Што му пада на листиће! Разговор Станков с кнезом Дејаном, што за овим призором иде, односи се на донесено ријешење у савјету, према којем ваља Станко с помоћном војском Иванбеговом што прије да оде Скендер-бегу, а које му кнез као лијеп глас доноси. Савјет Иван-бегов Станку, како овај да

се влада у боју и како да управља војском, речен је с мало лијепих ријечи, које су изнијеле све оно, што је Кнез-пјесник с пуно китњастих израза ставио на десетак страница. Јер препјевач није хтио да забави читаоца, него је тежио да што краће и што силније занесе гледаоца изношењем пуних, али језгровитих мисли пјесникових. Мет 8оћп, сИе Ји^епЛ вИгт4 т Б1г, 8в1 к1и§, 8е1 Мепзсћ тИ Мепасћеп, ићегћећ' В1сћ п1сћ1, 1п ће18кет ЕеИ, т Гтб4гег 8сћ1иећ1еп Хи^, 81е1в асћ1е Мепзсћепгесћ^е, ћ1еЉе всћПсћ!;.

Нег егб!е 1П 6е1аћгеп, (1осћ 1т 81геИ Лег \Уог4е 8е1 кигг пк! тавауоИ, 1егп' уоп јес1ет Та§е, Ве8 Еећепз Л^е^вћеИ §-1р^е11 пиг 1п Тћа^еп, \Уег (Пез ће&1§1, 181 пптег §и1 ћега!еп. 8е1 тНс! 1т Тас1е1, егпзШаИ 1т Уег2е1ћ'п, 1)апп ћгш^б! .1 )и \\-аћгеп Еићт, ипЛ 1сћ и^сћ! га^е: Напп \У1Г81; Ии 81е^ге1сћ ипзег л\'игсП§ 8е1П. Ето то су савјети Иван-бегови, очеви, Станку, сину, кад прима заповјест и благослов при поласку у свети бој. Него, једна од најживљих, најљепших и најинтересантнијих сцена за гледаоца, јест ова, што сад долази: познанство и разговор Станков с Ибрахим-агом. Колико може да успије препјевач, кад се уживи у мисли пјесникове, најбоље показује овај призор. И живост излагања мисли и љепота језика, на који се оне казују, стоје на врхунцу своје моћи. Већ при поздраву: Ибрахим (претворно): 1п Рети!; кизз' 1сћ ЗЗетев К1ем1е8 8аит, Мет 1еиегег Ргтг. 81е(;8 01иск ип<1 Ећг' ћв8сћ1е(1е11 8е1 1луап Ве^, (1е8 НеМеп, 8оћп. Станко (претворно): 0 каит УепПеп' 1сћ Љев. Бет 8и11ап НеД ип(1 1ГгЈе(1еп! Даље се разговор развија красним пријелазима с једне мисли на другу мисао, с једног приједмета на други. Присјећање и досјетљивост у говору обојице тако је лијепа и тако вјешта, да нам пружа готово слику једног смишљеног дипломатског еп4геуие. На примјер: Мет 01аиће 1ећг1 т!сћ: \\х-г 11111 В1и1гег§1е88еп Беп А п & шјј тасћ!;, (1ет 1асћек ше Лег 81е^.