Zora

Бр. III. и IV.

3 0 Р А

Стр. 147

У другом дијелу своје драме, која, као што се могло видјети, није друго до низ лијепих и живих слика, Бјернсон лијепо износи и показује драмском акцијом немоћ анархистичких идеја. И, то није тешко, то би, више мање добро, могло доста њих учинити. Али, што је тешко, то је дати одговора, утврдити како ће и на који начин милосрђе и наука, када је писац већ оптирао за такво ријешење, — учинити да се олакша ономе дијелу људи, који данас страда и чије се патње очигледно увећавају. Наука може имати начина, које ми данас не видимо, које ће сјутра пронаћи, да умањи и на други начин подијели ону количину јада, која данас дави једну класу људи, сиротињу, али да ли ће она моћи измислити нешто што ће уклонити за навијек од ње неправду и зло им, то је врло тешко вјеровати. Вјера, на крају крајева, није дала оно што је обећала. Исцрпљена она је исцрпла и људско стрпљење и вјеровање. Данас је мало оних који вјерују. Ко може јемчити да неће бити тако исто и са науком. Према овоме како писац мисли и даје солуцију питању, науци треба генијалних изумјетака у свима гранама њеним, бар онаквих какве налазимо само у фантастичним приповијеткама Жила Верна. Данас су они немогућни, а слободно је, и то с правом, мислити да ће такви проналасци остати увијек само на њиховом фантастичном замишљању. Природа се обнавља, али не у оној мјери у којој би требало. Сиротиње је све више, а хљеба све мање. Наука је данас немоћна да помогне и увећа природину продукцију, да спасе оне који се боре за насушни хљеб. Ни сјутра неће бити боље. Вјера и наука, дакле, у томе су једнаке. Вјера има чак за себе нешто што наука нема, она не рачуна са цифрама и позитивним фактима... Због овога, што се не може ослањати ни на каква позитивна факта него на своја умовања, која су увијек подложна дискусији; што је његова солуција вели-

кога друштвенога проблема, нешто неодређено, далеко, магловито; што се може догодити или не; због тога и овај други дио драме није драма него нешто што личи на предавање, на придику. Добра драма хоће позитивна факта а не снове и сањарије. Отуда је она мало штура и досадна. Отуда и наше увјерење даје ова драма изнад снаге Бјернсонове, дакле човјечије, да нас увјери да је религија будућности наука. Отуда дакле и овај проблем неријешен; отуда, најзад, вјероватан повраћај вјери, која се оснива на нечему неодређеноме, несхваћеноме. Изгледа да је урођено свакој људској души то осјећање за вјером. У њему, како ко, тражи било утјехе, било разонођења, било теме за научне расправе. Вјерни и невјерни имају њега. Како се чини оно ће трајати докле је и људи. Биоград. Јоб. ЈУ1. Јобсгнобић ЈХозориш. билгшкг * О гостовању кнеза Су.ибатова Јузкипа у Биограду доносимо опширније по Позоришнолг Листу , што излази под редакцијом Г. Бранислава Ђ. Нушића, ове податке: „Јујсин је у сваком погледу интересантна појава. Од боље породице, но што је његова, нити са толико љубави према позоришној умјегности, није се још нико одважио да ступи на позорницу. Веома је лако појмити са колико се препрјека имао борити Кнез , докје пробио пута до жељене меге. Али кад је свршио и правни Факулт^т на петроградском универзитету, он је сасвим скршио предрасуду и ступио на позоришне даске, на којима је отпочео радити, и данас успјешно ради, и као глумац и као пјесник. Јужин је још у пуној мушкој снази ; родио се 4. септембра 1857. године на имању своје матере, рођене Калогривове, у Одојевском округу Тулске губерније, и припада једној од најзнатнијих грузинских породица. Васпитавао се у тифлиској гимназији, гдје је свршио курс 1877. године. Четири године доцније сврши правни факултет на петроградском универзитету. У то се вријеме већ сматрао као један од познатих умјетника петроградских клубова и периодичних петроградских антрприза.