Zora

Стр. 148

3 0 Р А

Бр. III. и IV.

Његова тежња ка позоришту испољила се врло рано, скоро још од петог разреда гимназије. Још као дјечко он је стално учествовао удомаћим позориштима. По свршетку гимназије, већје пграо главније улоге на већим делетантским позориштима, разумије се, без икаква одређена правца. У Петрограду је кнез Сумбатов још прве зиме почео узимати учешћа у клубовским позориштима. У љето, између првог и другог универзитетског курса, написао је већ драму Гролгобран. Громобран је био одобрен и од књижевно-умјетничког одбора али није даван на званичним позорницама. У Москви је тај комад приказиван у Умјетничком Клубу. Од тада је кнез Сумбатов већ непрестано играо п писао за позоришта. Црвог октобра 1881. године даван је у Москви у Малом Театру, један од првих његових комада: Лишће шуми, а 1884. — Муз/с иналгенитости , 1886. — Арказанови, 1888. — Око-ви и најзад 26. децембра 1890. историјски комад Цар Јован IV. Окопи су познати и нашој публици. Још прије свршетка универзитета кнез Сумбатов је тврдо одлучио да ступи на позорницу. То му, ипак, није сметало да да сврши правни факултет. Морао се пробијати кроз много препрјека, но природа је кнезу Сумбатову додијелила и толико снажне воље, колико велике љубави према умјетности. У почетку 1882. године био је ангажован у позоришту г-ђе Бренко за јуначке улоге. Но трупаје била веома велика. И све оне улоге, о којима тако радо сања сваки млад умјетник, пролазиле су мирно мимо Јужина. Али то није сметало, да он са сваком новом улогом обрати на се све више пажње. У љето 1882. год. Јужин је ангажован у трупу Малога Театра. Први деби његов био је 30. августа 1882. год. у улози Чацкога. Публика се одазвала према почетнику, који је дао много огња и искрености, веома бурно. Затим је почео брзо задобијати и симпатије у штампе, и повјерење драматурга, који су давали у Малом Театру његове комаде. Успјех његов растао је скоро с беспримјерном брзином. Пошљедњих година он заузима једно од најзнаменитијих мјестау славној трупи Малога Театра. Он је успио да одигра један низ улога, које могу служити као крајњи циљ сваког великог умјетника. Не пребројавајући их све редом, указаћсмо

само на његове најкрупније производе: Карла V, Мортимера, Нерона, Санча Ортиса, Чацкога, Јага, Егмонта и најзад Макбета. За овима стоји читава маса важних и крупних улога врло драмскога карактера, као што су Отело, Ричард III. и т. д. 1890. године предсједник француске републике подарио .је кнезу Александру Ивановићу звање ОШс1ег (Г АсасЈегше. Савјесно вршење дужности, достојно дубоког уважења, и његов озбиљни, неуморени рад дају пуно право да вјерујемо, да ће се и даље још развијати његова снага и дар и да ће нам он дати нови низ крупних и умјетничких производа. Улоге, у којима ће се продуцирати у нашем позоришту, јесу најтежи драмски производи; то су најомиљеније тачке у репертоарима највећих глумаца свјетских, са којима се они тако радо продуцирају, кад хоће да покажу колико вриједе. Нећете наћи ни једног великог трагичара, ма које народности био, а да у списку његових омиљених улога не стоји на првом мјесту: Отело, Ричард III., Макбет, Кин, Руј Блаз."' Сумбатов је дочекан у Биограду сјајно. На станици су га дочекали: Управа Краљевског Српског Народног Позоришта и Одбор Грађана који је нарочито био образован за дочек кнежев. Са Сумбатовим допутовао је његов лични суФлер, гардеробер и фризер Позоришне карте распродале се уз велико интересовање публике и ако је цијена мјестима повишена била. Фотографије кнежеве изложене су биле по многобројним излозимаградским. Репертоарје био овакоудешен: Руј Блаз, Отело, Ргтард III., Уријел Акоста и као опроштајно вече Кин. Да би се госту дала прилика да упозна колико толико српски репертоар, Управа је одредила да се у паузама његова гостовања прикажу: Тодор од Сталаћа, Ђидо и Тако је морало бити. На представи Ћиде Јужина је врло интересовало шаренило одијела српског, затим народне мелодије и обичаји. Њему се врло свидјео комад и, уз добру забаву, давао је своме уживању израза у чешћем аплаудирању. Осим тога кнез је желио да види и свој познати комад Окови, у пријеводу Милована Ђ. Глишића, како изгледа на српској позорници и на српском језику. Управа се радо одазвала овој жељи а и публика је дупком напунила кућу и својим усклицима и изазивањем писца поздравила. Глумци су играли управо сјајно. Кнез је потпуно задовољан био, често апла-