Zora

Бр. 1П. и IV.

3 0 Р А

Стр. 153

зборнпк, од Вида Вулетића Вукасовића; Повеља патријарха Мојсеја, дана рашком митрополиту Арсенију Јовановићу, саопштио Ил. Руварац; Један српски родослов нове редакције, од Ат. Пејатовића; Стари српски рукописи у књижници Југославенске Академије у Загребу, од епископа Н. Ружичића. — — — — XXXV. (Први разред, 5). Биоград, 1901. 4°, л. 2, с. 160. Цијена 2 дин. — Пријеглед садржаја: Површине речних сливова и дужине река Краљевине Србије, израђено у ГеограФском заводу велике школе; Прилог Флори маховина у Србији, од Миливоја Симића; Прилог познавању маховина у Србији, од Жив, Ј. Јуришића; Фораминифери из друго-медитеранских слојева у Србији, палеонтолошка студија, од П. С. Павловића; Прилог флори гљива Краљевине Србије, од Николе Ранојевића; Хемијско испитивање минералних вода у Краљевини Србији, од др. Марка Лека. * Изашла је петнаеста свеска ЗабаЂннка Српске КњиИсеЂне Задруге, у којој је цијела трећа књига Рата и мира Ј1. Н. Толстоја, у пријеводу М. Глишића. Са овом свеском завршена је трећа година Забавника, која је читаоцима дала завршетак прве књиге Дикенсове Дапида Коперфилда и завршетак прве а чптаву другу и трећу књигу Рата и мира. У 1901. години завршиће се оба ова дјела. Оси.м тога донијеће и одабрану збирку приповиједака АлФонза Додеа. * Раја ПаЂловнК, стални члан Краљ. Срп. Народ. Позоришта издао је књижевни оглас: „Педесет народних песама из свију крајева Српства, ставио сам у ноте — за клавир — и спремио за штампу. Како ми није могуће да и.ч сам о свом трошку штампам, то сам слободан замолити љубитеље српске песме, познанике и пријатеље, да се заузму око скупљања претплате; да би ми омогућили штампање II. кола народних песаиа. Поред осталих песама налазе се у овој збирци и две песме Срба Буневаца, и један оригинал Невестино коло — успомена на 23, јула 1900 год.; рађено гјо мотивима народним. Књига ће бити отштампана крајем априла ове 1 -одине. Цена је књизи 4 динара или 4 круне, за претплатника 3 динара или 3 круне. Преплату ваља слати на моју адресу". * Спира Калик, професор у Биограду спремио је друго издање знаменитог талијанског дјела Срце. од Де Амичиса, које је у оригиналу доживјело двије стотине издања Књига ће бити украшена са 40 великих слика, а стаје 2 круне. * Милан Петхо Павловић у Вршцу намјерава покренути нов лиет за везиље. Цијена би му била 8 круна годишње. * Милош Велики, комад с пјесмом и свирком, у пет чинова и двадесет и пет слика. Написао Милош Цветић. Биоград. Штампано у Државној Штампарији Краљевине Србије, 1901. Цијена 2 дин. илп круне. М. 8", стр. 127. * За Летопис примљен је чланак Милана Недељковића Наша сапремена лепа књиокеЂНОст и прије-

пјеви Јована Дучића Пушкинових дјела: Циганн, Камени гост и Анџело. * Теорија КњнЈсепности (стилистика, реторика, поетика) за разреде виших средњих школа у Краљевини Србији. Израдио П. П. Ђорђевић. (Ново потпуно издање). Цијена 2 дин. Биоград, издање и и штампа државне штампарије. * Добили смо Праиила о унутрашњем уређењу и реду у Народној Библиотеци у Биограду. У овим Правилима је у 72 члана исцрпно и тачно означен ред и система уређења Народне Библиотеке. * Као 19. свеска Мале Библиотеке изићи ће Старе Приче Милана Будисављевића и то: Прича без натписа, Киријат Калинић, у Жигину Кланцу и Гдје си, Господе? Будисављевић је познат читалачкој публици о коме је критика посветила озбиљне пажње приликом његових Биједних људи. Осим тога донијеће Мала Бнблиотека у доцнијим свескама неке рарадове Стевана Сремца. Јелене Димигријевић и других. * Из Школског Одјека прештампане су двије расправе Г. Љобомира Латића : О уџбеницима за наше основне школе и Ко да предаје науку о вјери у српским основним школама? Цијена 40 новч. * Српска Књижевна Задруга издаће књигу Чнка Јог.а српској л^ладеоки, у којој ће бити штампане пјесме за одраслију младеж под редакцијом професора М. Шевића. * Г. Бранисљав Ђ. Нушић, српски књижевник и симпатични хумориста написао је Опгитинско дете, роман једног одојчета. * Нођп Искра почела је у свом другом броју да доноси врло занимљив чланак о Дру Светозару Милетићу из пера његова некадањег друга проФесора Г. Гиге Гершића. Ове успомене и рефлексије о раду и животу великог покојника пуне су интересантних података. * Имовински Законик за Црну Гору од познатог српског научењака, дра Валтазара Богишића преведен је на руски од В. Д. Спасовића и М. П. Кускова а на талијански од Антуна Мартекиниа. * Српско Академско Друштво Зора у Бечу приредило је у Фебруару свечано сијело у част српском научењаку Г. Стојану Новаковићу. О животу и раду Новаковићевом говорио је Г. Милан Јевремовић, слушалац Филозофије. * У Нансију, у Француској, држао је Г. Милутин Љ. Петровић, медицинар, на дан проглашења Српске Краљевине, јавно предавање о Србији и Србима на популарном универзитету. * Отмјеније госпођице српске пријестонице удружише се да се што прије подигне досто.јан споменик покојном пјеснику Војиславу Илијћу. Без велике вике овај одбор ради вриједно и сав је изглед да ће своју мисао у што краћем року и остварити.