Zora

Бр. III. и IV.

3 0 Р А

Стр. 155

* ТгауаИ (Рад), најновији роман Емила Золе, заузимље друго мјеотоу тетралогији Четири Епанђеља, која ће се састојати из четири романа: ЕесопЛИе (Плодност), ТгауаП (Рад), УегИе (Истина), ЈивИсе (Правда). Чим је Рад оглашен одмах се помислило са свих страна, да ће тај роман бити нека нова врста величанственога и онако силнога О-сгтгпаГ-а, али се свак у томе преварио, јер Рад је нешто са свим друго, а и циљ му је друга. ОегтшаГ, као што се знаде, скроз је негативан, деструктиван и песимистичан, са веома несигурним изгледањем боље и срећније будућности рудничких радника. Рад је, на против, позитиван, конструктиван и у највећој мјери оптимистичан. Само мјестимице можемо да се намјеримо на мало песимизма, који је неопходно потребан, да се истинитост не повриједи. Тај оптимизам није нов, у потоње доба, у Золе. Он се појавио већ у анархистичком роману РагГ$, који се свршио, по старом обичају, срећним ступањем у брак његових јунака, из кога ће четири сина: Матеј, Лука, Марко и Јован да буду, сваки за себе, јунацима у Четири Ешиђеља. И ми смо видјели у Плодности, како је Матеј окружен са сто и педесет дјеце, унучади и праунучади. Лука је јунак Рада, он ступа у акцију у својој тридесетој години и у њој остаје до деведесете. Лука је оличени рад, и мисли да ријеши велико социјано питање коперативним системом, али у томе наилази на запрјеке; буде два пута рањен, али на крају ипак успије и измири сељаке и раднике, и они почињу да заједно раде: радници праве пољодјелске справе а сељани за то с њима дијеле жетву. То је у главном тенденција Рада, којп се због њеног силног оптимизма не може назвати романом, па с тога, ваљда, и сам писац вели, да је та књига само подлога за озбиљно размишљање. * Кеуие <1е Раггз донијела је у свесци од 1. марта чланак од Психарија Литерарни рат у Грчкој , гдје писац описује чудне одношаје, који су у Грчкој због тога настали, што је обичан говор сасвим различит од књижевнога језика. Грчки су наиме књижевници пали на чудну мисао, да народни језик презру као „прост" и створе неки вјештачки језик, који је по мишљењу њихову језик њихових класичних предака. Они су заборавили да се данашњи новогрчки језик развио из старог класичног и да је много живахнији и за усавршавање способнији од њихова вјештачког. Основали су ЕоХХо - ј - о ;, неку врсту академије, са задаћом да бдије над чистотом књижевног језика. Пошљедица овог покрета би, да између четири милијона становника, колико их од прилике у Грчкој има, можда 5000 знаду овај књижевни језик, од прилике 15000 на пола разумијевају, док су сви остали искључени од сваке лектире. Концем осамдесетих година почеше се поједини кругови бунити против овог несносног стања, које одржаваху мјеродавни образовани кругови. На чело ових „бунтовника" стави се Психари, који штампа једну књигу у обичном народном језику, а наскоро дођоше гдјекоје друге за

овом. Од тада се води борба врло жестоко. На Кипру 'Шизлази већ лист Истина у народном језику и као радосну појаву спомиње писац, да је у кретском ж ЗШлрд-у недавно један владика држао говор у проЧ|стом народном језику. Сад се марљиво купе и народне пјесме, а вјерне присташе овог покрета јесу даровити млади пјесници Соломос и Валаорти. , * 2. Априла састаје се конгрес чланова међународнога удружења Академија Наука: Амстердамске, Берлинске, Бечке, Бриселске, Будимпештанске, Вашингтонске, Гетингенске, Копенхашке, Кристијанијске, Лајпцишке, Лондонске, Минхенске, три Париске, Петроградске, Римске и Штокхолмске. Француска Академија и Академија Лијепих Вјештина као чисто националне установе не учествују у овим међународним конгресима Неки чланови овог међународног удружења били су позвати на свечану сједницу у којој је примљен у ред „бесмртника" чувени критичар Емил Фаге, и тиме је показала своју симпатију овоме подузећу, које је отпочело свој рад у пуној тишини као што и доликује синовима Науке. — Ово удружење дијели се на два одсјека: књижевни и научнн, а састајаће се сваке треће године а у једном од мјеста које конгрес изабере. У размаку те три године ово ће удружење представљати један нарочити одбор састављен од неколико чланова свих Академија Наука. Главни је задатак овог удружења, према његовим правилима, да припрема и подиже научне радове опште важности које буде предложила једна од именованих Академија Наука и да олакшава научне одношаје разних земаља. * Ха Кеуие &е ЂгоИ 1п1егпаИопа1 е1 Ље Ее^ШаИоп сотрагее , орган института за Међународно Право, што излази у Брислу, донио је у јануарској свесци расправу Жии. М. Перића, професора Велике Школе, под натписом Ђе 1а соп<1Шоп јиггсИцие с1ез Во$тас/ие&- е{ 4сз Негге§оиГтеп5 еп рауз е1гап$ег$ расправу о правном положају Босанаца и Херце>оваца у туђим земљама. Ова расправа третира питање БосанскоХерцеговачко са гледишта међународног приватног права. * А^гатег ХеИип^ доноси пријевод Лазаревићеве нриче Све ће то народ позлатити од Макса Ђурковића. До сада је већ више прича Лазаревићевих преведено на њемачки а као да још нико не помишља на издање књиге тих пријевода. * У подлиску белоцркванских новина ХЈп^. ШеГззкггскпег УоГкзМаИ-у излази у пријеводу госпође Милене дра Жарка МиладинотФа , Ненадовићеви Црногорци. Дјело ће бити и посебно одштампано. * Молимо нагие читаоце да нас изтте тто у овом броју нисмо донијели настапак приче Чича-Јордан због болести нагиег сарадника, господина Сремца.