Zora

Стр. 172

3 О Р А

Бр. V.

му рад обележимо. Оскудица радње, једном речју, није никаква мана. А после, на исту оптужбу, можемо још нешто одговорити. Његоша, наиме, не морамо ми само тако бранити како смо досад чинили. Не морамо га, обране ради, објашњавати само примерима старих грчких трагичара, ни заштићивати га њиховим великим ауторитетом. Он јејош мање крив у овом погледу него и они. Он управо није ни хтео радњу. Он је чак хтео да му дело буде без оне радње коју ми данас тражимо, без праве драмске радње, онакве какву смо ми показали да је могла бити 1 . Не морамо схватити да он радњу није умео израдити, него да није хтео. Радња, ако је важна ствар, није бар тешка. Да се у једном делу она створи, није потребно да то дело пишу Корнел> или Шилер. Читаоци се сећају да смо ми, показујући каква би радња имала да буде у Вијенцу, указивали поред ова два велика песника, још и на Г. Ј1. Ко-

1 Ако је верокати Г. Бану, Његош се кајао што у делу није унео праву драмску радњу а желео је то учинити у другом издаљу. ,Ја с&м, уверава Г. Бан да је Његош рекао (управо додао речима које смо раније навели), примећујем те недостатке (оскудицу радње) и, ма да нерадо исправљам оно шго сам једаред нанисао, намеран сам ипак у другом издању те погрешке исправити". (Лавров, 345). Овај исказ Његошев изгледа да је у опреци са нашим горњим тврђењем. Међутим, није. Јер, најпре, ми говоримо о Вијенцу онаквом какав је, какав је у ствари, а не какав је имао доцније бити. Његош је могао имати какве било жеље и намере о преради Вијенца, нас се Вијенац ипак тиче само у оном облику какав му је Његош дао а не какав је после хтео дати. А после, та жеља Његошева није непомирљива са нашом идејом о Вијенцу (прочитати ову дискусију до краја). Ни по горњим речима Његошевим не излази да је он хтео из основа да мења Вијенац, да унесе у дело једну од оних радња какве ми данас као драмске схватамо. Његош је, види се, само хтео - да да владици више утицаја на радње у призорима. Он јамачно није имао намере да призоре Вијенца измени, да их замени другима, него само да их прекроји, да их доведе у везу са владичином акцијом. Призори би, и у другом издању, остали у главном исти; радња би се састојала из истих момената, само би било јаче везе међу призорима. стића. А Његош је бар то могао да учини што је учинио Г. Костић. Његош, додуше, није био врло инвентиван (види се по томе што није измишљао предмете својим делима), али би било врло неправедно одрицати му способност да какву такву пристојну радњу измисли. Много је тачније помислити да он није ни хтео да је измишља, да радњу уопште није хтео. И та мисао не само да је тачнија од оне прве, него је и једина тачна за овај случај. Ми смо раније видели како је он, овде онде, расуо грађе за драму и скицирао почетке њене, али их одмах забацио. Једино објашњење које се за ово може дати, то је да је он то навалице чинио. Он је н. пр. навалице забацио и аферу Мартиновића и Руже Касанове, и епизод са сестром Батрићевом, и мотив о Мандушићевој љубави; навалице оставио неексплонтисана она „крвна сродства" међу лицима. Очевидно, он није хтео радњу. И није само по томе ствар очевидна. Цео Вијенац доказ је томе. Да прегледамо још једанпут све појаве Вијенца, јасно бисмо видели шта је Његош хтео с њима. Он је, наиме, хтео да да само слике које догађај представљају, независно од какве драмске интриге, без ње шта више. Горски Вијенац запамтимо, није спев с интригом него низ слика о истрази потурица. Јер ево шта је у ствари Горски Вијенац, шта одиста значе појаве у њему (ми ћемо сад, овом новом анализом, узгред дати и последњи одговор на питање каква је радња, имали ли је или не). Ми нађосмо, још раније, да има појава које не сликају радњу, и оне је доиста не сликају; то су само слике о истрази. Појава игумнова н. пр. и она на бадње вече, то су слике из логора, из рата. Појаве, после, на Божић и ново лето, такође су слике из рата: гласници долазе и јављају како је било 1 . Најпосле, појаве сватова и по-

1 У овим двема појавама насликане су још и ондашње нахије црногорске. Катунска је насликана у извјештају Мартиновића; ријечка, у извјештају