Zora

Бр. V.

3 0 Р А

Стр. 173

кајница јесу слике народа, како смо већ утврдили. Све те појаве дакле које не представљају радњу (ја овде не уносим појаве снова и гатања које такође ни у ком случају не могу радњу представљати), јесу слике које представљају или поједине моменте саме ратне акције, или уопште моменте у истрази, однос појединих група према догађају. Ни остале појаве не представљају радњу. И оне које смо, у почетку ове главе, узели као да радњу представљају, само су слике које, тако исто као појаве сватова и покајница, представљају. засебне моменте у истрази, нарочите односе њене према овој или оној групи, према једном или другом важном чиниоцу. Ми их протумачисмо с почека као појаве које бележе једну по једну етапу у владичиној акцији, али је то тумачење било нешто нагегнуто. Од свих тумачења која смо још у прошлој глави дали, ми смо узимали баш она која представљају те појаве као поједине ступње у владичиној акцији. Вратимо се још једаред на то, па ћемо видети како је та акција мање важна у тим појавама него једно нарочито сликање догађаја којз се у њима крије. За тројичанску скупштину н. пр. ми рекосмо да показује како владика увиђа потребу устанка, да слика дакле први моменат у његовој акцији. Она је, међутим, много вшпе увод у дело, илустрација стања пре истраге, прва слика о догађају. Појаву с кнезом Радом, даље, ми објаснисмо као појаву у којој хоће владика да се обавести од кнезова, пре но што би у посао загазио. Међутим, није та појава ушла да владичину акцију слика. Требало је нама показати какве су бојазни биле гласника сердар-Јанкова; црмничка, у писму кнеза Николе; љешанска (јер је једина љешанска изостала од општег покрета, а свега те четири нахије онда биле), у причању Мандушића (Штитари, Прогоновићи, Кокоти, Љешкопоље, сва места дакле кроз која је Мандушић прошао, јесу у љешанској нахији). Мандушићева појава, додајмо, за то је ваљда и ушла у дело да наслика и стање у овој нахији која иначе није нмала удела у истрази.

пре но што се послу приступило. Ако владика пита кнезове о братствима, то је за то да ми видимо шта се од братства може очекивати, да се уопште покаже како братства мисле, не како владика мисли о њима. Не представља, дакле, та појава један моменат у владичиној акцији него један од најважнијих момената у самој истрази. Ми не можемо да разумемо шта је значила истрага, ако не видимо како би се братства у том послу понашала. Појава с кнезом Радом је, дакле, једна слика о истрази, једна нарочита слика, као она са сватовима, која показује однос братства према истрази као тамо однос народа. После, и појава с потурицама (договор с њима) има сличан смисао. Изгледа, додуше, на први поглед да је тај договор потребан владици, да владика не може да се одлучи на праву акцију док то не покуша. Али то је само привидан разлог појави, а прави разлог због којег је она ушла, сасвим је други. Требало је н. пр. показати и шта потурице мисле. Кад се слика цела Црна Гора у односу на истрагу, треба и потурице насликати у истом односу. Кад смо видели шта мисле Црногорци од првог до последњег, треба да видимо и како су потурице расположене, како они гледају на потребу једне вере у земљи. Тога ради ушла је ова појава. Она има да нам покаже однос догађаја према потурицама; да тај однос није показан, слика догађаја била би непотпуна, њој би недостајала једна врло важна ствар. И та појава, дакле, слика догађај, не владичину акцију, него однос према једној групи. То исто чини, затим } и појава везирових гласника. Она није дошла да ми видимо како се владика решио на рат, него да угледамо какви су прави Турци, не ови домаћи него они с поља, ш га мисли званичнаТурска и како се Црна Гора према овој понаша. Потребно је било, ради илустрације саме истраге, показати и тај однос, указати једном руком на Скадар и Цариград, наговестити шта се иза брда ваља и може ваљати,

23