Zora

Бр. VI.

3 0 Р А

Стр. 203

истина, купио и приковао на зид оно срце од плеха, које се виђа по многим каФаницама, и на коме стоји наштампано: »на вересију не дајем, новац не позајмљујем, мјенице не потписујем!« Али је од ова три завета само овај последњи одржао, јер шта друго и казује она дугачка мушема са силним именима и цифрама, него да је чича-Јордан ипак остао онај стари чича-Јордан. Па као што се као пудар зарицао, да ће да пребије и убије лопова, па то није никад учинио, — тако и сада као ашчија, поред свег зарицања да ће да тужи, није ниједног рђавог платишу тужио суду. Него он пише а други крадом брише неплаћену вересију. А бивало је да и сам чича-Јордан побрише вересију, како плаћену тако често и неплаћену вересију, кад тако понекад (управо: почешће) искрсне какав неспоразум и обавештавање, — а, вала, какви су му многи гости били, — таквог неспоразума било је почешће. Тек ће тако неки отпочети пошто се неко време ранио, па дошло до плаћања: ■— Ама, ти му нешто много ту наређа и написа! — Како, џанум, много?! — Ама, па много! . . . Како, како то . . . — Хехе, смеје се чича-Јордан, саг питаш: »Како то ?« Е, не бива, дете! Кад ручаш: » Охохо ! «, — кад плаћаш: »Како то?!«— Ама, џапа се онај, шта ти ја знам, шта си ти ту надрљао! . . . — Па ти си писмен, белким! Ти убаво знаш што си поручаја, а знаш јоште поубаво и писмо! — Море, отреса се овај, кој ће да ти зна те твоје јероглиФе! Шта је то, какве су то циФре! ? Чича-Јордан је имао свој особити

систем бројева који није био ни римски ни арапски. — Је л' не знаш писмо и јазију? пита га увређени чича-Јордан. — Незнам! Вели овај, то нису ни аритметички ни алгебарски знаци. — И неси ручаја код мен' и леб и сас леб! ? пита га категорички чича-Јордан. — Ама јесам ... ал' се не сећам, да је толико много... Не гтамтим... -— А, не пантиш! Тако ли ће му бидне! Је л' то збориш?! пита га л^утито чича-Јордан. — Не памтим, ја! — Е, лепо, кузум! И ја не треба да пантим! вели чича-Јордан и брише рачун! Ај', Фаћај си пут! Не си ми дужан ништо!... Кад моЈа леђа видим, — таг и теб' те да видим! — Тол'ко! — Ама ... ја . . . ка' велим . . . — Јок, јок! Тол'ко се збори ! Што поруча и попи, за то ич ти не тражим ни бешлак!... То си поручаја и попија за душицу покојнога ми татка Симјана. А саг Фаћај пут!... »Алиш-вериш« више с теб' веће немам!... И са тим је свршено било. ЧичаЈордан нит' га је тужио, нит' га је клео, него је само пребрисао неплаћен рачун и више није примао »Помоз-Бог« од таквог муштерије. * Па и ако је често тако радио, ипак му је, некако, рад Фајде доносио! — Вреее! узвикнуо би скоро свако вече чича-Јордан, кад би ради пребрајања пазара извукао чекмеџе пуно пунцато бакра — бре, бре, бре!!! Пази, море! Што је пазар! па се зацени од смеха. Све краде, бре, брате, —■ и па даде Господ пуно чекмеџе! И доиста, тако је и било. Није баш свака пара од пазара доспела у чекмеџе. Јер чича-Јордан је имао