Zora

Стр. 426

3 О Р А

Бр. XI. и ХП.

стаде, јер му рекоше даће на годину имати по шесет седамдесет дуката, а он јунак не имађаше паре ни динара. Написаше му молбу, дадоше му пола динара за марку и пола динара да се њему нађе у невољи, ако би му што било до невоље, и упише га у министарство полиције да преда молбу". И Марко се поче заједно са ћатама, поповским удовицама и ислуженим жандарима шеткати, пљуцкати и гурати се пред министарским вратима с молбом у руци, чекајући да изиђе пред министра и да моли за мало државне службице, — колико тек да се храни хљебом, наравно бијелим. „Маркова молба задала је министру велике муке. — 0 брате, шта да радим с овим човеком? Поштујемо га, рецимо; све, све, али није требало да долази. Није човек за ово време. Најпосле му да, имајући у виду његов велики глас и раније заслуге, за практиканта у једном забаченом срезу у унутрашњости. И тако Марко обуче одело, припаса оружје, опреми Шарца, напуни тулумину вином, обеси је о ункаш, узјаши Шарца, прекрсти се и пође на дужност, друмом куда му рекоше. Многи су га саветовали да иде железницом, али он не хте ни за живу главу. Куд год Марко скита све пита за тај срез и казује име среског начелника. После дан и по хода стиже. Уђе у авлију среске канцеларије, одјаши, привеза Шарца за један дуд, скиде тулумину и седе под оружјем да у хладу пије вино. Пандури, практиканти, писари извирују кроз прозоре с чуђењем; а свет далеко обилази јунака. Долази капетан, коме је јављено да Марко долази у његов срез — Помози Бог! — рече. — Бог помог'о, незнани јуначе! одговори Марко. Чим се он докопа оружја, коња и вина, заборави све муке и одмах се поче по старински понашати и говорити стихом. — Јеси ли ти нови практикант? Марко се каза, а за тим капетан рече: — Е па не можеш ти бити у канцеларији с тим тулумом и оружјем. — Овакав је адет у Србаља, Прек' оружја мрко пију вино, Под оружјем и санак бораве!

Капетан му стаде објашњавати, да мора скинути оружје ако мисли остати у служби и примати плату. Виде Марко да му нема друге, јер шта ће човек, мора живети, а блага му понестало; али се досети те запита: — Има ли нека служба где се носи оружје, да бих ја могао у њој бити? — Има пандурска служба. — Шта ради иандур ? — Па прати чиновнике на путу с оружјем, ако би их ко напао, да их брани; пази на ред, пази да ко не нанесе коме штете, и такве ствари, рече капетан. — Е, тако! То је лепа служба!... одушеви се Марко. И тако Марко постане пандур. Ово је опет утицај околине, утицај врлих потомака са врелом крвљу и одушевљењем да послуже својој отаџбини. Али Марко ни у овој служби не могаше бити тако прилагодан и ваљан ни изблиза какав би могао бити и најгори његов потомак, а камо ли други, бољи. Идући са капетаном по срезу виде Марко многу невољу, а кад му се учини једног дана, да ни његов капетан не ради баш право, удари га дланом, те му избије три зуба. Због тога Марка ухвате после дугог, бојног окршаја и спроведу у лудницу на преглед. Тај удар Марко не могаше поднети и пресвисне потпуно разочаран и намучен". За овим дол.ази звјездица. Послије звјездице јавља се Марко пред Богом. „— И Суља (Циганин) би данас међу Србима био најгори пандур! Сви су га у томе претекли! вели Марко и заплака се. Бог уздахну тешко и слеже раменима". * Има књига о којима влада нарочито неко лијепо мишљење у литератури, али које се ријетко читају. Оне се само са дужним поштовањем хвале. А има књига, за које је штампа или хладна или их приказује као дјела секундерне вриједности. А оне се тако радо читају. Домановићу је ово трећа посебна књига што је пружа читалачкој публици. Кад год би се огласила која књига наших млађих приповједача, уредништва би са препоруком донијела биљешку о њој, а кад би књига већ изашла, листовп би, у већини, или ћутали или би пустили каквог књижевног регрута да прави своје прве вјежбе или да полаже испит своје опће спреме. Ту