Zora

Стр. 432

3 О Р А

Бр. XI. и XII.

Вече и Истрагу Потурица за вријеме владике Данила. Да одбрани увријеђени понос народни јавља се сад г. Томановић са сасвијем супротнијем гледиштем, замјерајући Руварцу да он као с планом руши народне идеале. Између двију зараћених страна, Руварца и Томановића, јавља се сада као судија Томић са својом темељном расправом: Обломци из историје Црне Горе од 1528-1709. год. Пошто ова расправа још чека на штампање код Срп. Краљ. Акад. Томић је свакако добро учинио, што је из тијех одломака одштампао ове двије расправе. Он читаоце убјеђује не дијалектиком, која долази обично тамо гдје нема доказа, већ неоспорнијем подацима млетачке архиве, који су зараћенијем странама били махом непознати. Ону пак познату своју озбиљност и скромност, унио јеТомић неосјетно и у своје књижевне радове. Послије овијех напомена да видимо до којих је резултата дошао Томићу својим расправама? У расправи о Цетињском владици Висариону, Руварац је тврдио заједно с Ровинским, да је владика Висарион умр'о природном смрћу, није био отрован од Млечића. Томановић је бранио народну традицију о тровању владике Висариона, што је пок. Дучић увео и у историју. На основу многијех података које о томе питању даје млетачки зборник 11 Моп1епе%го, као и осталијех који се могу наћи у млетачком архиву, Томић је потврдио и боље објаснио мишљење Руварца о томе питању. „Колико је год докумената у зборнику II Моп1епе§го, у којима се говори о владици Висариону, ни уједноме од њих не чзели се да је био рђако ј>асполоокен према Млечићима". Ако би се узело, вели Томић, да су владику Висариона Млечићи отровали, онда о томе тровању мора бити трага у млетачкијем хартијама, било у депешама провидура, било у одлукама вијећа десеторице и његовијех Инквизитора, који су допуштали употребу отрова против политичкијех противника. Дуго трагање Томићево, да дође до тијех доказа претресањем хартија инквизиторских, остало је у свему безуспјешно. Значи, дакле, да владику Висариона нијесу Млечићи отровали, већ је умр'о природном смрћу 1692., како се мисли од сушице. Док се Томић у првој својој расправи слаже с Руварцем и обара разлоге Тома-

новићеве, дотле у другој расправи видимо сасвијем обрнути случај. Овдје Томић устаје противу мишљења архимандрита Руварца, који је у МопЂепедппа-ма покушао да оспори догађај Бадње Вечери и Истраге Потурица, у чију се истинитост до сад није сумњало. Архимандрит Руварац неће да вјерује у истинитост тога догађаја нарочито с тога, што о томе догађају не говори ништа ни рођени синовац владике Данила, митрополит Василије, у својој Историји о Црној Гори (Москва 1754). Обузет сумњом у истинитост тога догађаја Руварац неће да зна ни за онај запис на црквеној књизи цетињској, који је објавио Мусилин у Гласнику XVII. Томић, дакле, тврди даје било истраге и он за сада износи више и јачијех доказа који су за њу него ли против ње. Он полази од народног предања томе догађају, и каже, да овдје треба народном предању поклонити више пажње, јер оно има у овој прилици локалан карактер. На народно предање о овоме догађају треба обратити пажњу још и стога, што се смисао народног предања подудара са оним у запису на оној књизи, који, и ако није од владике Данила, ипак не мора бити лажан. А најважнији Руварчев разлог Томић згодно потире тиме, што је утврдио да је митрополит Василије својом Историјом смјерао да задобије лгилост и заштиту Русије, па је прешао ћутке преко свијех догађаја све до 1711. год., када су започели ближи односи између Црне Горе и Русије и њихова заједничка акција против Турака. Да Руварац погрјешно тврди кад пише: да митрополит Василије не помиње невољу свога стрица ни Истрагу Потурица с тога, што тога у опште није ни било, доказао му је Томић врло лијепо баш једнијем писмом самога митрополита Василија из год. 1755., које се сачувало у талијанском пријеводу, и у коме има и ово мјесто: „Владика (Данило) је био чоЂЈек султаноЂ, докле га на чзјеру не долгалт Делтр-паша и хтједе на Тголац набити. Због тога би ј>ат а за тилг се среди мир". Овога Демир-пашу (скадарског) сви извори, усмени и писмени, цртају као човјека отмичара и разбојника; кад се још к томе дода, да је подмићивањем добио пашалук, онда нема сумње да је такав човјек могао уцјењивати и владику Данила. А кад Факат о хватању и уцјени владике Данила доиста постоји, онда не треба сумњати ни у истрагу потурица.