Zvezda

1

СТР. 4

3 в Е 3 Д А

БРОЈ 1.

чати код Лангмора. Према томе ти би добро учинио, кад би ручао у клубу. Бремилу Је тај женин захтев врло добро дошао, јер је иначе хтео да руча код госпође Хоксбе. И ма да је за то својој жени дуговао захвалност, лпак је осећао неки нритисак, а то је врло лековито. Бремил изиде у пет сахата из своје кућо. У нет н пО стиже из номодне радње за госпођу Бремил јодан велики сандук, превучен кожом. Она беше женска, која је умела да се обуче, и није узалудно провела недељу дана у премеравању и дотеривању те хаљине. Беше то величанствен костим — црнина. Ја то не могу онисати, али то беше, у кратко речено, оно, што вештаци у кројењу назива 1У ^ремек дело кројачко", ствар, која магички привлачи погледе на себе и крв нам у жилама ускорава, Кад се погледала у огледалу, видела је да још никад у животу није била лепша. Била је витка плавуша, те јој је црнина дивно доликовала. После ручка код Лангмора одвезе се она — мадо подоцкан — на игранку, где Бремила затече с госпођои Хоб скерукупод руку. Она норумене ; али кад јв у скоро мушки опколише, молећи је за игру, изгледала је величанствено, она се ангажовала за све игре, осем трију, које у свом програму није обележила. Госпођа Хоксбе ногледала ]е и знала, да између њих влада рат, прави рат. Она јурну слено у борбу, и већ се дрзну да Бремилу рекне нешто, што је овоме било одвратно. При том му се његова жена учини љупкија него икада. Он је гледаше с врата и посматраше је, кад корача између друштва; и што ју је год више гледао, долазио је у све већу забуну. Чисто му се - д«. је хо она жена с исплаканим, црвеним очима и црном јутарњом хаљином која за време доручка ненрестано нлаче. Госпођа Хоксбо чинилаје све мог У^ е ; Д а га задржи поред себе. Али јој то нијо испало за руком. Он оде к својој жени и замоли је за једну игру. — Жао ми је, дошли сте сувише доцкан, господине Бремиле! рече она и жмирну очима. Он ју је искрено молио, и она приста-де да с њим одигра пети валцор. Срећом ни он за ту нгру не беше никога ангажовао. Онн. играху и кроз дворнпцу је нролазио тих шанат. Бремил је знао, да његова жена игра, али да зна тако савршено играти, то му досле беше непознато. Кад је валцер био довршен, молио ју је за други. Госпођа Бремил одговори му: ,,Покажи ми свој програм, драги мој!" Он јој га збуњено пружи, као што ђак учитељу пружа парче хлеба, које је кришом јео. Она спазн поред игре ,,Х", и не рече ништа, али с презривим осмехом ирецрта то „X" и метну своје име. За тим му предаде програм и претећи му прстом рече: „0, лолчино једна! - ' Госпођа Хоксбе чула је то и знала, да је њој одзвонило. Бремил је с благодарношћу примио седму и девету игру. Прву одиграше, а за време друге седели су у прозору. Шта је он ту говорио и шта је она чинила, није се тицало никога. Кад је музика „КоазЊеГ уоп ОМ Епо'1аш1" објавила, отидоше обоје на веранду. За тим Бремил остаде ту а жена му отиде у гардеробу. Госпоћа Хоксбе приђе муирече: ,,Ја мисдим, да ћете ме водити у трпезарију, господине Бремиле?" Бремил ноцрвене и погледа је збуњено.

— Тхе.. .. Хм! — Ја идем са женом кућп, овде је један мали несноразум. Гоепођа Бремил изпде из гардеробе увијена у бели огртач. И супружници се удаљише. Госггођа Хоксбе окрену се к мени — изгледала је уморна и иерасположена — и рече: — Верујте Богу, и најлуђа жена може најпаметнијим човеком владати. Али то мора битн врло паметна жена, која с будаластим човеком хоће да влада. За тим уђосмо у трпезарију. М. Д. ДОКТОРСКЕ ДОКОЛИЦЕ ХИГИЈЕНА КОСЕ Огромна важност што је има коса у лепоти лица, побудила ме је да напишем ово неколико редака, који ће, надам се, бити од користи нашим лепим читатељкама, јер ће у њима наћи поуке како се чува и негује коеа, тај драгоцени нриродни украс женске гдаве. Прва заиовест хигијене гласи, да кожа на лобањи мора бити нотпуно чиста. Познато је да кожа на лобањи, као и по остадим деловима теда, лучи зној и маст, сђм тога кожа на | тави непрестано се перута и пунв косу том перути. Ако се глава редовно не чисти од те нечистоће, коса почиње просто трулити, корен јој стане слабити, и услед тога настаје ћелавост. Да би се стало на пут томе злу, треба косу сваки дан чешљати ретким чешљем. а то ]е дооро још и с те стране, што се коса размрсује, даје јој се правац и проветрава се. Густ чешаљ боље је ређе, у већим размацима времена, употребљавати, чешљати њиме косу полако и то тек онда, ношто му г се начинно нут ретким чешљем. Иикако нисмо за то да се коса сувише често пере јер, осем што она тиме губи своју маст, још мења и свој физички карактер, кида се и сува је; честим свакодневним нрањем косе ускорава се ћелавост. Никако не треба чешљати косу сувише тврдим или истрошеним четкама, јер се на тај начин коса кида, а тако исто непаметно је коврџати косу тако званим „колмајзима" за то да би се за. довољили каприси моде. Тим практиковањем, као што вели Базен, коса губи своју природну гиикозт. Резудтат коврџања косе угрејаним гвожђем тај је, што се коса кнда, губи свој сјај и пзгледа као вештачка. Ако је коса сувише сува, добра су уобичајена уља и мастп, а Мантегаца*за то топло препоручује уље од слатког бадема и једну помаду, која је састављена из два дела „шпармацета" и трн бадемовог уља; ако би пак коса услед велпког лучеља њене масти била и сувише масна, треба је прати дестилисаном (нречишћеном водом, као што је чиста кишница) кад се у њу кане 8—10 капи амопијака, или просто сапуницом. * Ј току векова Фризура је пмала безброј измена, и одиста треба одати хвалу вашем добром укусу, госпође и госпођице, што сте најграциознијом иростотом у Јчешљању срудниде оне комедије старих времена. Данас више нема оних накарадних Фризура што имаћаху облик срца кроз које нролази стрела, као што су имале бачај да носе римске патриције; нема више оних мону-