Zvezda
БРОЈ 1
Б еоград, 1 о^тобра 1898
ГОД, II
УТТТг
7 V V Т7У V
ИЗЛАЗИ УТОРНИКОМ, ЧЕТВРТКОМ И НЕДЕЉОМ Ц Е Н А &А- 1 МБОЕЦ 1 ДИСГНИЛИ 1 КЗР-^КС^. -<>ПРЕТПДАТУ ПРИМАЈУ све поште у србији и ИНОСТРАНСТБУ
ЗВЕЗДА ПОРОДИЧНИ ЛИСТ
4 ^ 4 4
А л ,ч 4 "
■ц/јиАА^ -|\ АА -?1.ЈЈ|Л а
V Л ЛЛЛ.
Претплату треба слати Стеви М. Весединовпћу проф. богословије НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ РУНОПИСИ НН ВРАЋДЈУ ОЕ УРЕДНИШТВО СЕ НАЛАЗИ У МАЋЕДОНСКОЈ УЛИЦИ БР. 6 \ ' л \ Л Л Л Л Л V Л Л Л Л \ Л Л .4
БРОЈ 10 ПР. Д.
УРЕДНИК : Ј АИКО М. ВЕСЕ < Л ИНОВИ г ђ
ВРО.Т 10 ПР. Д.
БОГ ДА ПРОСТИ1
Пео сам се на све горе Б1то их српска земља има, И љубио голе стеие, Грлио се с каменима.
Ишао сам на све стране, Тужна лица, ногом смелом, Сваку стопу српске земље, Квасио сам сузом врелом !
А кад дођох на Косово... Сташе сузе од жалостп, Само усне шапутаху: „Вог да прости, Вог да прости!..."
јануара 1898. год, АЈгексинац
Мидорад К. Пзтрови^
ГКГРВ З.А. КРВ (ОЦЕИЛ ЈЕДНЕ ПГИПОВЕТКЕ.) Меото мота; Пропитај најирв ово доле под ввевдицом.*) Први је сумрак. Близу селанцета Н, на неколико стотина корака, на једном узвишеном брежуљку внде се две људске нрилике и међу њима пласт сена, лепо садевен. На брежуљку је нека ливадица, скоро покошена, па има и сена. Једна људска прилика беше некакав странац младиК око својих 25 година. Одело му необично: на глави шешир с великим ободом, за шеширом велико перо; прслук му друкчије боје, капут друкчије, панталоне са евим друкчије; на ногама му некаке тешке, неовиксоване цокуле; у руди дебела батина, ослонио се на њу. Друга л.удска прилика беше један сељак младић, по годинама вршњак оном странцу. Одело му обично: на глави полован фес с репићем без кићанке, гуњић без рукава, дуга сељачка кошуља, оиан-
*) Један младаћ, чувен глумад на бечкој поворници, дошао ов ;мо у Србију ла тражи оно село одакле су ее његови етари одселили у Аустрију. Стих-авши око поноћи до тог села, вастао је на једној ливади на брду и дуго гледао доле у село, а над н.е.говом главом вио се орао и доле под брдом жуборила речица. Он је ту на тој ливади цреноћио у сену, и кад је с.утрадак еишао у село и кавао ее ко је, уврнба га један сељак те из неке прастаре освете убије. — То је садржина једие прииоветке, кој--. се вове „Крвна Освета", која је наштампана у једном нашем кљижевном листу, п по којој је ово горе напи^но.
ци и тозлуци; у руца му гвоздене виле с три рога, ослонио ее на њих. Странац гледа у даљину. Пред њим пукло поље. На неколико корака испод брежуљка тече мирно речица. Види се и по гдекоја кућица и дим како се извија из сеоских оџака. Псн лају, говеда мучу, сељаци се довикују. Горе над главом странчевом вије се орао. Сељак гледа час у странца час у онај лепо садевен пласт сена. Заклео би се човек, да негато вреба. Горе над главом сељаковом не вије се ништа. Странцу трепери на лицу осмех; он нешта тихо шапуће. Сељаку се навукао облак на чело ; он нешта тихо гунђа. Имали што лепше и занимљивије од ове слике?!.. Па и иак, да нам је могућно, викнули бисмр ономе странцу: „Бежи, бежи! Јер та слика, нама тако лепа и занимљива, може, о путниче странче, бити теби кобна и ужасна!... 0. бежи, бежи! Или се бар уклони малко даље од тог пласта сена!..." Али ето, на нашу жалост, странац је врло далеко, не може нас ама баш никако чути! Још се више смрачн. Стравац мирно стоји. Стоји и еељак мирцо. „Речица" међу тим постала ,,река" па тихано жубори. Још се бели по гдекоја кућица. Још се извијају димови из сеоских оџака. Истина, не виде се у мраку, али мора бити да се јога извијају, кад већ има на кућама оџака. Над главом странчевом још се вије орао и иуно, нуно свакојаких тмца..., јер у селанцету Н, кад дође тако какав странац, тице седају на своја седала тек после поноћи, а дотле се непрестанце вију над странчевом главом. Странац се још једном осмехну, протегли се, зевну па пође, санан и уморан, право к ономе пласту. Сељак се веома намргоди, па се — Бог би га свети зкао за што — брзо склонж мало за пласт... Са свим се ухвати мрак. Не ви ш се ни нласт, ни брежуљак, нн странац, ни сељак.
Јутро је. Пред сеоском механом скупно се силан свет. Ту јо срески писар, кмет, ооштински ћата, поп.
&