Zvezda

БРОЈ 8

3 В Е 3 Д А

СТР. 59

чашу. Грех, додаде и уздахну. То јест, да ми је ко у Петрограду казао, да се на иноетраним гвозденим путевима не може чаша чаја набавити, — не би му веровао. Руменика би испијена. Коњурин одмах ослободи кајиша своју широку јастучину и поче се намештати да спава. — Немојте се ви тако заваљивлтв! Можда' ће требати да се из овога вагона пређе у други! задржавала га је ГлаФира Семјоновна. — А!... Зар ће то бити ? — Још се не зВа. Доћи ће кондуктер да прегдеда билете, па ћу га тада занитати. На првој сганици кондуктер ускочи у купе. — Уо8 ћШеЈев, шевиеаг«... (карте, господо...) рече он. ГлаФира Семјоновна обрати му се тога часа и својим „француским" језиком стаде запиткивати: — Нис,... шанже вагон у нон шанже? — Оћ, иоп, тасћате. Оп пе сћап^е ра« 1е« У011иге§ Уоп8 раг1јгег 1ои<; (Игес1етеп<;. (0, не госпођо. Воз се не мења. Ви ћете нутовати право.) — Право. — Слава тебје Господи! узвикну Коњурин и прекрсти се, на домча јастучину и додаде: — „вив ља Франс," једину Фразу, коју је зиао Француски и употребљавао међу Франпузима, кадјежелео исказати какву радост, или одобравање. Кондуктер се насмеја и одговора: УЈуе 1а На.ч81е! Он хтеде већ иоћи, али му Николај Иваповић подвикну: — Чекај, чекај ! .. Глаша! Реци господину кондуктеру Француски, да нас закључа и да никога више но пушта у наш купе, а ми ћемо му зато дати добар бакшиш. — Да, да... заиста треба замолити, одговори супруга. — Екуте... Не пуштајте... Не пусе... Илине... шта је мени!... Не љесе дан ља вагон анкер *пасажир... Ну вулон дормир.., И ево вам... Пур ву... Пур буар... Ву компрене? И она снусти кондуктеру у руке два Франка. Овај разумеде у чему је ствар, па рече: — Ош, ои1 ша(1ате. Је сотргепгЈз. 8оуег ТгапсЈпШе... (Да, да госпођо. Разумем. Будито спокојни.) — Ево и од моје етране нешто. Попиј у здрављу... иече Коњурин и дотури пола Франка. Кондуктер преклоии вратанца од куцеа и воз јурну. —■ Чудно ми јс како си брзо научила толико Француски, похвали Николај Ивановић жену. Ти готово све говориш... — Па дабогме... Практика. . Сад ее тек сећам речи, које с«м у пансиону изучила, А јеси видео у Паризу? Сви су ме момци разумели у Ма&азш <1е Еоиуге и у Ма^ааш аи 1)оп тагсће. Али то је Француска. Само не знам како ћемо но Игалији путовати, јер талијански толико исто знам, колико и Иван Кондратијевић..рече ГлаФира Семјоновна. — Рукама ћемо се објашњавати. Ако треба што нити, ноташпи се по „гаслуку," ако треба јести — ггрстом у уста, вели Николај Ивановић. — Ја сам читао у једној књижици, да су се суворовски војници, у време похода на Италију, одличао рукама објашњавали и сви еу их разумели. — Еј, земљаци! Чујте! поче Иван Кондратијевић. Ама, зар треба негде свраћати кад се иде у Италију. — Дабогме. — А како би било да идемо право кући? ЈНта ће нам та Итадија? До Ј>авола с њом! Видели смо Берлин, видели с-мо Париз, — на мислим, од нас је доста.

—- Не, не! виче ГлаФпра Семјоновна. Молим вас, ми емо баш ради Италије и поптли на страну. — Ама каква добра има у њој, у тој Италији ? Ја еам слушао да тамо и нема ништа друго до музике и цоморанџи. — ТНта говорите ви? Какво је добро у Италији? Рим на пример... у Риму је паиа. . Неапољ... у Неапољу јс Везувије, брдо што огњем дише; па Венеција, где но улицама лађе броде. Ја сам и свима нашим познаницима Петрограду казала, да ћу бити на брду, што огњем дише. Не, нс... Докле год на Везуву не будем, нећу се кући вратиги. — И ја тат;о исто... додаје Николај Ивановић. — Ама не могу се смирити све дотле, докле на врхунцу б])да, о сами Везув, цпгару не заналим!... Везув ., Пана... ЈТа јесмо ли ми католици ? Зар не знаш да само католици папу празнују; ми смо, хвала Богу, православни хришћани. И ја држим, да би било грешно ићи и гледати папу. — Не будали и ћутн! рече Николај Ивановић и удари Коњурида по рамену. - Не знам, који ти .је враг?.., Сам си пристао да идеш с нама свуда, куд ми пођемо, а сад се устежеш. „Убио си пса — одвуци га и у поток!" — Е, то је дивно чудо: доћи до Италије, па обрнути од једанпут кући! гунђа ГлаФира Семјоновна. — То већ ни на шта није налик. — А зар смо већ дошли до Италвје ? пита Иван Копдратијевић. Па разуме се да смо већ дошли, треба нам само малко свриути у страну. — А није много у страну? Колико врста, од ирилике имамо до Итадије? — Од куд би то ја зцала? Овде се на врсте и не рачуна. Овде рачунају друкчије. А осим тога, ио овом крају, и ми тек нрви пут путујемо. Кад дођемо у Ницу известићемо се, колико је врста до Италије. — А зар ми сад у Ницу идемо? испитује Коњурин. — Иване Кондратијевићу, толико пута сам вам казала да идемо у Ницу и ви опет питате! — Ама, не може човек све да утуби, а ви сте ми о многим градовима говорили. А шта је то, та Ница? — Најмодерније место у иностранству, куда све наше аристократке иду на лечење. Модерније од Париза. Тамо је такав југ, да је и зими врућина на улицама. — А.,. Тако... Мора бити да је то од воде? — Има тамо и воде и свега... Тамо се у мору ку пају и воде иију. Ко има „нерве" — тамо најпре иде... И сместа нема никаквих „нерава." Па онда мигрена... Ница је и за мигрену... Тамо се дамски пол у мору купа од свију болести и пред публиком. — Та није взљда, нред публиком ? Ах, безобразнице! Али, у костиму за купање. — У костиму ?... А, а!... А ја сам мислио.. Само какво може бити задовољство, кад се човек купи. у костиму!... Дакле, ми сад у Ницу идемо... Тако, тако... А за Ницом већ ночиње Италија? — Да, Италија. А да ли је она нодалеко одатле ? — Од Ннце до Италије већ није тако далеко. — Али ће бити даље, него од Иетрограда до Новгорода ?