Zvezda

БРОЈ 9.

3 В Е

3 Д А

СТР 69.

— А да нисмо преспавали ми ту Ницу? То је оно! умеша се у равговор Иван Кондратијевић. — А ви сте говоршга да Италија долази за Ницом, па смо, вал.ада, Ницу преспавали, и стигли у Игалију. — Ништа не разумем! рече ГлаФира и рашири руке, дивећи се и даље изгледу. — Гле, гле, каква је стена и на њој кућица. Та то је нека декорацнја из балета. — Права декорација... одобрава Иван Кондратијевић. — Театор, једном речи. — Баћушка! жбун од кактуса Цео жбун од кактуса. . в-иче ГлаФира Семјоновна. — Гле, врт од самих лимунова. Цео врт од самих лимунова! Не, не, мп смо сигурно у Италији... — Значи, преспавали смо Ницу! рече Иван Кондратијевић. — Ако ће, ако ће! Ако смо дошли у Италију, то је још боље: кући смо све ближе. Али, само, зашто се свпрачи не виде? У Италији, како су ми говорилн, цео се народ одао на свирање. Овде, видим где иде свет, али без инструмената. — Боже мој! И капе у људи су талијанске, разбојнпчке. Не, ми смо заиста дошли у Италију, наставља ГлаФира Семјоновна. — Запптај де ти овога Етиопа, што се отоич увуче у купе, што би сумњала, рече Николај Ивановић, — он је овдашњи, он ће сигурно знати где смо дошли. ГлаФира Семјоновна се искашља и поче: — Мосјо... се Итали? и махну главом на прозор. У сам њу ацрезан? — Тои<; с1е зиИе поив вегош а Саппез, шаЛаше... одговори сапутник, искезивша се ради осмејка, и подигнувши свеју путничку капицу. — Но, шта је? Јесмо ли преспавали ■ Ницу ? пита Николај Иваповић жену. — Чекај... Ништа не разумем. Ваља још питати. ,,Ну, а Ница, мосје? Нис? Ну савон дорми, и не савон рјањ... Цнс... Ну завон пасе Нис? — 0, поп тас1ат. А Шсе пои§ зегоп а 81х ћеигез с1и таИп. (Не госпођо. У Ници ћемо бити у шест часова у јутру)— Хвала Богу, ниемо омашили! изговори ГлаФира Семјоновна. — Ух, како сам се отоич преплашила. — Ама питај ти, Глаша, побоље. — Ме се не па Итали? наново се обраћа ГлаФира Семјоновна сапутнику, — N011, поп, шас1ате. 8оиег ћ-апдшПе. Б' ИаНе с' е«1 •епсоге ћлп. (Не, не, госпођо. Будпте спокојни. Италија је још далеко.) — Мерси, мосје! .. Не, не, нисмо прошли. У Ници ћемо бити у шест сахати изјутра. Али само, од куда овде такав климат. Права Италија! Иалме, поморанџе, лимуни, кактуси. Па — и лица талијанска. Ено сељака где иде. Прави Талијан... — Кад је без инструмента, онда значи, да пије Талијан, примети Коњурин на то... — Ђутите, Иване Кондратијевићу ! Шта ви знате? Ви се нисте никуд макли даље од Петрограда до вашег Пошехоња, никакве књиге о страним земљама нисте читали; од куда ви сад знате, како је у Италији? обрецну се на њ ГлаФира Семјоновна и настави своје уживање у природи. Водонад! Водопад! Никола Ивановићу, гле, какав водопад пада са стене.? ,

Међутим, с мора се јави црвена светлост. То сунце излази и одблескује својим пурпуром у плавилу спокојна, и величанствена мора. Небо беше светло и ведро. Кроз отворен прозор веје свеж ваздух, што оживљава. — Ах, како је овде добро! Како је лепо! невољно узвикује ГлаФира Семјоновна. — Да, не троше узалуд руске госпође своје новце у овом крају, одговори Николај Ивановић. — Сагшев! викну кондуктер, кзд стадоше на станици. Воз се опет крену. Што се ишло даље. изгледи беху све лепши, све декоративпијн. Сунце је изишло и позлатило својим зрацима. сав хоризонат. С десна ое нлавило море са високим стењем на обали; с лева је стојао непрегледан низ вила, најзаносније архитектуре, свака беше окружена богатим растењем. На све стране се шарени цвеће, а вишњево дрвеће као да беше посуто белим, снежним прамењем. — Господе, Боже мој! Зар и овако може бити у половини марта! узвикну Николај Ивановић. — А како је сад у нас, под Петроградом? Снег од аршин и по висок, и величанствен пут за санкање. Прођоше Грас. Опет с десна море, с лева — виле у недоглед на кршевиту стењу. Воз опет уђе у тунел, јурио је кроза њ неколико минута, па изби на, широку пољану. Видео се град. Након пет минута воз стаде умањавати нару. Улегоше у широку наткривену станицу и зауставише се. — Шсе! викнуше кондуктери. — Ница, понови ГлаФира Семјоновна, па стаде прибирати свој пртљаг. (Наставиће се.) 'РАЊЕНИРу — Ссиу 1е Маираззап"ћ Ово ми се догодило око 1882. године. Таман сам се наместио у куту једног празног вагона и затворио врата, у нади да останем сам, кад се она опет нагло отворише и чух неки глас: — Пазите добро, господине, сад смо баш на раскрсници; стубице су врло високе. Неки други глас одговори: — Не брини, Лоране, држаћу се за ручице. За тим се помоли једна очешљана глава, с округлим шеширом, и руке, ухвативши се за кожне и чохане кајише што висе с обе стране врата, лагано подигоше неко крупно тело, чије ноге производише на стубицама такав шум, као да је неко штаном ударао по поду. Пошто човек уђе у преграду, видех, како се из мекане материје његових чакшира помоли крај црне дрвене ноге, а одмах за тим појави се и друга иста така дрвена нога. За леђима овога путника указа се нека глава. — Јесте ли се добре сместили, господине? упита она. — Јесам, момче. — Онда ево ваших завијутака и штака. И један служитељ војничког изгледа поне се, носећи у рукама гомилу ствари, увијенпх у црни и жути панир и