Zvezda

СТР. 138

3 Д А

БРОЈ 17

дан после забаве Штрем ноходи Јованку; о њеној веридби он ништа не зна. Тема раговора опет је уметност; он је саветује. храбри је да не застаје; али када, у току разх^овора, дозна да је верена, он се разочаран повлачн и при растанку јој обраћа пажњу на провалу која ностоји између уметности и жене сеоског свештеника. Изненађење љ бол који се јз на лицу Штрема појавио кад је дознао да Јо ванка није више елободиа, паказао јој је да Штрема нису само њена музика и уметнички дар интересовали, но и њена личност; нешто јој је говорило да му је она постала нешто више од обичне познанице; и сада, пошто је остала сама, би јој јасно пред очима и у духии. да њена веридба са Отаром није само сметња њеној уметничкој будућности но и другом нечем. Чему? то јој још није јасно; али је сада нри помисли на брак са Отаром обузе нека језа, него чудновато грозничаво осећање. Криза се приближ-авала. Њен ујак и пријатељица јој Астрид Пил, која се је баш тих дана верила са једним живописцем — веридба из љубави све јој више и више осветљаваху њен положај према Отару, а држање овога више убрзавало кризу. И највеликодушнпји човек ноетаје у љубави себичан, а себичност чпни најнраведнијег човека неправедним. Ово је био случај и са Отаром. Он је инстиктивно осетио да му је Штрем иајвећи непријатељ који ће му преотета Јованку, и с тога га је мрзео и не познавајући га,. Да теолози и уметници имају разне, дијаметрално противне погледе на свот и живот, то је стара ствар, зато није ни чудо што је Отар називао Штрема „биљком која је своју храиу дуго времена нрнела из баруштина," и што је Јованци пребацивао њено познанство са Штремом. Ово сумњичење Штремовог карактера од стране Отара, било је у очима Јованкиним врло велика неправда, а човеку у очима ј°дне жене ништа тако не може да нашкоди као неправда коју овај нанеее човеку кога она воли, иа ма та љубав била тек у зачетку. И тако је Огар баш тиме Јованку за свагда изгубио, са чим је хтео да је задобије. Истог вечера Штрем опет походи Јованку, налази је у мраку и овако заједно у разговору затиче их Отар. Криза је ту. Штрем одлази, а Отар мислећи да је у ираву подаје се своме раздражењу — пребацује Јованци да се у мраку састаје са Штремом и т. д. На ово наилази ујак који ову дату му прилику употреби да Јованчину ствар једном за свагда рашчисти, Он поставља алтернативу: или Отара или слободу, и Јованка бира ово носледње. Криза је свршена и завеса пада. Као и великп му отац тако је и млади Бјернсон заночео своју каријеру драмског несника решавањем нроблема женског питања, само с том разликом: што је стари Бјернсон у своје време изашао нред нублику као борац за женина права противу човекове тпраније. Прошло је вше од двадесет годииа како је Свава, јунакиња драме Бјернштерна Бјернсона бацила своме веренику рукавицу у лице зато, што овај није био „чист" и „невин" као и она. И ма да су после ње Дав Толстој, највећи данашњи светски нисац, а у најновије доба и његов син Толстој млађи, исту тему енергично застунали и бранили, ииак је Свава морала ишчезнути с нозорнице зато, што је на исту изашла са

захтевом који ограначава слобоцу човекову а ни у колико не ублажава ропство женино. Захтев дачовек мора ступити исто тако чисто и невин у брак као и жена, није ништа друго до глун захтев роба да се изједначи са слободним човеком. али не у слободи него у ропству, Тим захтевом Свава не вели; „Ми смо жене робиње, а ви људи, који нисте нашта бољи од нас, ви сте слободни; то је ненравда, зато тражимо да и ми постанемо слободне". Не! Свава овако резонује; „Ми смо жене робови, а ви сте слободни, пошто је то очигледна ненравда то тражимо да и вп поотанете робови". Разуме се да ово неће никад одобрити ни нријатељи ни непријатељи женске еманципације. Млади Бјернсон није изашао иред нас у улози борца но у улози посматрача — нсихолога. Он нам не вели: ја тражим и захтевам ово и ово. Не! он нам мирно и просто показује и објашњава шта смета психолошком разввћу женскиња. Његова је Јованка без сумње врло слаб карактер али прототип жеее коју данашње друштво сматра за узор. Жена, која се у свему повинује данашњим друштвеним захтевима, мора да је слаб карактер, јер данашње друштво тражи од жене све за себе а њој не оставља ништа; а онога који се увек жртвује за другога, бидо за родитеље, било за браћу, за мужа или децу, назива данашње друштво или слабим карактером, или .... будалом. Штутгарт, 1 октобра 1898. ј. Ддаиови$

ЗАНИМЉИВЕ СИТНИIДЕ

Еако нроводи жикот Жил Верн. Жил Верн прича у „Вордлу" како проводи свој живот. Он устаје зими у шесг и по, а лети између четири и пет. Ради редовно до једанаест; за тим доручкује: јаја, новрћа, воћа, млека; не једе меса. После доручка иде у читаоницу индустријског друштва у Амијену. Ту марљиво чнта нрве листове и нонеки нут тако нађе нредмет за своје романе. Идеја „Нут око земље за осамдесет дана" дошла му је на цример кад је читао један чланак о диФеренцији меридијана. После читања Жвл Верн иде у општински дом. Има већ десет година како је одборник општине Амијенске. Кући се враћа у седам у вече на ручак. До лањске зиме цроводио је вечери редовно у нозоришту, где је госпођа Верне абонирана. Али му се то досадило, те Жил Верн сада леже у постељу у осам сахата у вече.

118А .71Ж М ЗАВАВА

Глутац: „Господин управитељу, са 60 динара месечне плате нисам кадар на крај изаћи, од тог се нећу угојити!" Уиравитељ: „То није ни потребно, јер дебелог љубавника не могу ни употребити".

Продавци могу добити „Ввезду" код Данша Рожановића.

греба"

ОАДРЖАЈ: „Сви&а реформатор" (баона) — „Цкганче" (наотавак) - „Позоришна хроника" — „Књижевност" — „Занамљивоотл" — „ '

„Јеозн" (песма). и забава".

„Где поморанџе зру" (наставан) — „Пре по-

Власник Ст. М. Веселиновић, Штамп. Св. Николића об. векац бр. 2.—Веоград. Уредник Ј. М. Веселиновић.