Zvezda

Стр. 274

3 В Е 3 Д А

Број 34-

Вероника је рођена 1546. године а умрла је сразмерно млада 1591. у својој четрдесет петој години. За чувене лепе жене из старога времена ово још није била старост. Своје је имање завештала религијозним установама. Али још и пре, него што је окајала мрачне путеве својега страсног живота, давала је себи јаснога и страстима непомућеног рачуна о свима опасностима, које су је окружавале, покушавала је да друге од тога заштити, и није се устручавала никаквих новчаних жртава на ту циљ. Тако је н. пр., писала једној пријатељици, због чије је ћерке била забринута: „Допусти ми, да ти обратим пажњу на опасност, која нам прети. Ти знаш, колико сам те пута световала, да пазиш на своју кћер. Кад си ме, последњи пут, с њоме посетила, она је имала жуту косу*) и то јој је стајало врло лепо. Али мене је то ожалостило и забринуло. Веруј ми, да нема безуспешнијега и јаднијега жиживота од куртизанскога... никакво богаство». никаква задовољства, ни забаве ни добити не могу јој дати замене за оно, што она жртвује." Вероника се, најзад, у својој четрдесетој години оканула дотадашњега живота и носила се, шта више, неко време мислима, да заснује некакав религијозни орден. Али у тим је мислима затече и смрт; она умре, а још и дан данашњи заузимају њене песме, нарочито оне, које су писане у славу Мљетака, видно место у италијанској књижевности. Чудноват марш. — Опклада особите врсте била је закључена и извршена пре кратког времена, у целоме свету познатој, варошици Коњаку. У расположењу, које је по свој прилици било последица сувишнога уживања у продукту свога завичаја, обвеже се добошар Бирнел, да пут од Коњака до суседнога места Сента, који износи одстојање од тридесет километара (шест часова хода), пређе без одмора и уз непрестано добовање. А да би ова шетња испала што интересантнија, пратио је добошара један гологлав и са рукама у џеповима од чакшира. И марширање испаде сјајно: не ирестајући ни за тренутак са добовањем, прешао је Бирнел овај пут за време од шест часова, дванаест минута и седам секунада, праћен гологлавим човеком, који ни једном не извуче руке из џепова. Музика и динамит. — Не би нико могао номислити, колико су данашње експлозивне материје осетљиве према музици. Кад се каква силна експлозивна материја већ приближи своме критичном стању, у коме се налази непосредно пред експлозијом, учиниће изненадни мало јачи музички тон, да материја с места експлодира. У Индији се, н. пр. много употребљава енглески барут са мало дима, тако звани »Сог(Ше«, који често лежи по магацинима тако дуго, да се већ прилично приближи своме критичноме стању. Депхавало се, дакле, да, услед тонова војене музике, која случајно туда прође, цео магацин оде у ваздух. За осигурање противу овако непријатног. дејства музике, требада се овако опасне експлозивне материје чувају у

*) Обичај да се коса бојадии/е, управо само да избледи, бно ; је у оно креме нека врста символа куртизанства, ма да је тај обичај био аримљен и од многих отмених госпођа, нарочито у Млецпма. I

нросторима без ваздуха; јер је нознато, да се звук не распростире у безваздушном простору. Очу у злочинаца. Доктор Карлов, директор антропометричног завода у Петрограду, тврди, да се различити злочинци могу поделити у класе, према боји њихових очију. Сваки злочиначки специјалитет има нарочито обојене очи: Убице и крадљивци мрке, као у кестена; јатаци и варалице сваке врсте отворено-мрке; скитнице — плаве као небо! Црних и угасито-плавих очију, вели г. доктор, има у преступничком свету. Научник овај даље мисли, да ће ново столеће своје теорије о криминалистици саградити, на овој сигурној основици, по којој се не можемо преварити. — Е, господине, професоре, ви, мора бити, да имате црне или угасито плаве очи?... — А куд би онда ми Срби са нашим црнооким разбојницима?!... БЕЛЕШКЕ ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ И УМЕТНОСТИ Млади наш нриповедач Радоје ДомановиИ дао је у штампу и у јануару 1899 год. изаћи ће ириповетка На млађима свет осшаје. Она ће изнети око пет штампаних табака а цена јој је 60 пара динарских. Претплатити се може код нисца. Ломина улица бр. 30. — Ми топло препоручујемо ове ваљане приповетке нашим читаоцима којима је Домановић познат и са својих приповедака у Звезди.

ЈДолимо наше скуиљаче, и ирешП/гаШнике, да нам до краја обе године пошаљу дугујућу преШплату, јер од нобе године никоме се ,,Збезда" ко дугује слаши неће.

НАПОШЕНА АШНИСТРАЦИЈЕ Важно за трговце. За нову годину штампаћемо »Звезду« у 8000 примерака. Ко од г. г. трговаца иошаље оглас, који ћемо рачунати по обичној цени, молимо га у исто време да нам пошаље и сгшсак својих муштерија, овде и унутрашности, како би им могли лист бесплатно послати.

Садржај: „Позна јесен" (песма) — „Пред благајницом"— „Песникова судба" (песма) -- „Где иоморанџе зру" (наставак) „Нови учшељ" — „1\њижсвност л — „Занимљиве ситнице" — „Белешке из књижевности иуметност"—„Напомена адлшнистрације."

Власници: Ст. М. Веселиновић и Павловић и Стојановић Штами. Павловић и Стојановић дубров. ул. бр. 9. — Уредн. Ј. М. Веселиновић^