Zvezda

Стр. 38

3 В Е

3 Д А

Број 5

да највише показује да уме да схвати смисао једне улоге. Не смем више да је хвалим, али нека она запне, нек ради и чита па ће време показати : да ли сам се ја преварио, кад сам још сад у њој приметио велику глумицу — којој се надамо. Остају још две са свим нове које морам споменути: Г-ђа Руцовићка и г-ђа Илијћка. Прва изгледа за сада доста добра у оном што игра, али јој је „фах" страшно скучен, па ми се чини са свим излишна, нарбчито што је Г-ђа Јовановићка ту врло добра и довољна. Г-ђу Илијћку канда су примили као глумицу за драму, чему су се, држим, потпуно преварили. Ни појава ни орган ни темперамент њен (у колико сам до сад могао оценити) нису за драму. Њу би пре требало употребити у улогама Г-ђе Теодосићке. Млађа је, лакшаје, доста симпатична, па је зато треба „наслуживати" публици, чешће но г-ђу Теодосићку. Свакако треба јој дати неколико таквих улога да се види шта вреди. О осталим глумицама допустите ми да не говорим, За ону плату, оне су још врло добре. Збиља! ви и не знате да ми имамо глумица, које имају по 30 дин. месечне плате ? То је она финансиска жица у крви нашег Управитеља. Са глумцима ћу тек да натежем! Наравно, да ћу ја моћи говорити само о старијима, које познајем и који заслужуЈу да се о њима што каже. Остали или су апсолутно ништавни или са свим нови и мени непознати. Сад се намножило тога нарида, да им ни имена нисам могао да попамтим. Морам, наравно, почети са Гавриловићем. И ту ће као и код Нигринове бити оскудице у доброј вољи да се разуму моје речи. Гавриловић је најбољи редитељ; он има највише укуса; он је најпросвећенији од свију глумаца београдских и неспорно има најсилнији глумачки темпераменат. Сем тога он је доста видео, и један је од врло ретких глумаца, који може и уме да креира и компонује једну улогу, а будући Београђанин имао је језик наЈчистији. Он је врло ^обро почео и имао бриљантну и страшно брзу каријеру. Да видите сад шта је од свега тога направио Милорад Гавриловић. Место да развије све оне добре особине што их је донео на позорницу, онје продужио живети од тих примитивних дарова, па' је још неке пренебрегао и напустио. Знате-ли да је он пре 12 година играо много боље „Ценара" но пгго би га данасиграо?! У општецелу, је драму јако забаталио јер се „осећао" понесен ка' комедијама и салону. Ту је опет дошао с некаквим наказним поЈМОвима: да се не мораЈу љуцки речи изговарати кад се говори у салону. 'Го му Је савршено упропастило дикцију и потиснуло га из драме. Данас Милорад у место да буде мајстор и најсилнији у дикцији, постао ]е „најенервирајући." Сем што се тешко разуме оно што говори, још је то врло заморно и погрешно изниансирано. Стихове је сасвим отуђио од себе. И тако тај наш најбољи глумац, којије једини у себи имао „штофа" за великог глумца и који би требао да буде наш велики глумац прави заменик Тошин, остаће можда, ако се не тргне, рђав велики глумац. т. ј. са свима осо-

бинама једног великог глумца, али све особине остављене у рудиментарном стању. Нарочито дикција, а Милорад зна: да је дикција код модерног глумца главно, ако не и све. Што је још најгоре и за нас и за њега: то је осуство сваке енергије и воље код њега. Он никако неће да се реши на озбиљан рад. Ево већ 15 година како ја њега гледам играти и још никад га нисам видео: да је у једној улози дао целу своју меру, да се показао сав савцит колико вреди. Он је униформисао гестове и прилагодио уво — па игра све по једном калупу. Такво је понашање за сваку осуду. Ко хоће да буде велики артист тај не сме тако радити. Па опет не треба губити наду. Још Милорад може постићи оно у каснијим годинама, што је требао да је до сада учинио. Он је свима симпатичан и сваки се за њ интересује па би бар требао и он да се за се мало заинтересује. ЈБуба Станојевић се је истакао као најопаснији ривал Гавриловићев. Он је опасан јер је ревностан, јер је издржљив, јер је упоран. За њега се може рећи да је све стекао на позорници, јер собом, бар по мени, није много донео. За дуго је публици тешко било привићи се на ЈБубу, па и дан дањи он се не може подржати у „капуту". Али је у драми и трагедији добацио. Ја сам се после Брута измирио с његовом игром. ЈБубаје ишао споро али је ипак доспео доста далеко. Сад, дакле, треба да се једном за свагда реши да игра само у костиму — драме, трагедије. — и ди обрати сву пажњу на дикцију и на владање гласом. Његове интонације му по који пут упропасте целу игру. Ја у опште не могу довољно да препоручим глумцима да пазе на дикцију. Ама, разумите један пут добри људи, нема глумца без дикције! Гест и мимика су ништавни и кад су најбољи ако дикција не ваља! О осталима други пут. „Стеријино вече" је испало врло лепо. Не смем узети да је Управа послушала и мој глас, јер је она пре склона да ради противно ономе што бих ја желео, али ко год је упутио да овако почне радити — добро је учинио. Ваљада ће јој ово вече и расположење тог ве^ чера очи отворити. Ја ћу нарочито говорити само о оном, што је Управа учинил?., јер је могу са свим одговорном чинити за оне невероватне тупе стихове у првом „прологу". Веле да је тај пролог слупао Андра Гавриловић. Он, сиромах, има пасију да клепа стихове, ма да му не иду од руке. И ако се он не одликује скромношћу, ипак покашто изостави своје име, кад му се, зар, з^чини, да је „продукт" са свим лош. То је и овог пута учинио. Али ја држим да би он још боље учинио да је у место свог имена само изоставио цео пролог. Јер, за име Бога! шта значи то „Богиња практичног живота"? Има-ли то каквог смисла? Каква је то нова богиња? Какву нам то г. Андра нову митологију ствара?! По г. Андри би могла бити и некаква „богиња путних и селидбених трошкова" или „бдгиња протестоване менице". Још се из листе могло видети какав ће бити овај рукотвор! За овакав је пролог ваљалозамолитиЗмајаили Лазу Костића. О Брзаковој песми не могу вам ништа рећи,