Zvezda

Стр. 136

3 в Е 3 Д А

са ходником дугим хиљаду и пет стотина метара, са зидоиима покривеним драгим камеаем, са кидом својим од сунога злата, са подом од слонове кооти,' са калдрмом у дворишту од јасписа и рубина; ручак његов стаје десет хиљада сестерција, два милиона и шест стотина хиљада динара; сочиво је измешано за златним зрневљем, ииринач са драгим камењем, једно јелб стаје четири хиљаде сестерција, један милион динара; лалове храпи Фазанима и папагајима, псе пачјим бубрезима ; љубазнице његове носе индијску свилу од које се свака Фунта плаћа Фунтом злата; најамници његови, гарда преторијанска, варвари и разбојници скушвеии с коца и конопца, грчки л.убимци примали су дневно веће ноклоне по што је цела јодна иоцггеиа породица римска могла целога века свога да заради.... А сенат, изабрани оци Вечитога Града, месец аирил назваше љеговим нменом, уврстише га у ред богова, дигоше му кип, сазидаше му храм ! •1» И са косом у руци, кезећи зубе, дошла је најстрашнија смрт, смрт од глади. Са села, из исцеђених и наметима упронашћених нокрајина, долазиле су трагичне гомиле изгладнелих, голих, босих људи, и са римским невољницима покрнвали су трупинама својим улице римске. Трава поред Тибра била је иопашена, и ликторима се већ досади бацати мртве у реку .... Мајке су продавале своје кћери за мерицу жита, и крваво јутарње супце обасјавало је мртвачки суве и закрвав.љених очију људе, који су ирали руке и. у.ста од крви, и по јамама скривали полуизедене лешине за сутра .... И народ поче мукло, плашљиво мумлати, али када се појавише претбријанци са бичевима у руци, он се као стадо разбеже, и у дивљем трку, преко мртвих тела и но локвама крви, јурили су сурови варвари.... Топот њихових коња, звекет њиховог оружја, и дивљи смех њихов одјекивао је кроз пусте улице римске . . .

сатирама својим ово жалосно доба. И покривен циркуском прангином, оиијен гнусним задахом крви, л,ео Рим је невао химну великом уметнику и оцу народном.

ЈЈ>убав према њему нрелазила је у манптост, када | се у свечане дане јављала сјајна гарда преторијанска. Заборављала се изгубљепа слобода, поииженост; заборављали се преторијански бичеви и потковице њихових коња, када су се према врелом јужном сунцу заблистали сјајни шлемови и оклоПи, одело од кадиФе, светли мачеви са корицама покривеним драгим камењем, оштре челичне секире са скупоценим дршкама, богата, шарена опрема гојпих и помампих коња који су се пропињали ! Зраци сунчеви одбијали су се од тога сја.ја, жене су махале марамама и бацале цвеће, народ, весоо, задовољан, сре| ћан, пењао со на кровове куКа, да их боље види и до I самога плавога неба дигао се безуман крик: Рапет е& ! пгсепзез! Хлеба и игара. Чуј, Бруте, то твоји иотомци кличу: Хлеба и игара!... ....Арија извуче крвави нож из нрободених груди, дрхтавом руком пружи га своме мужу, и самртничким гласом шапће му : N071 д,оШ, Рое1е! .не боли, Пете ! Не боли Пете! Боље је бити каменом, Ништа не видети, ништа не осећати, заспатп вечним, спокојним, слатким сном, него дисати отровни ваздух тираније и подлој сти, живети у једном бесрамном добу и ме!)у људима који су престали бити људи .... Не предомиш.љај се. врли грађанине! удри слободно, радосно, право у срце .... Слабије тече крв из белих груди, прсти на снежној руци једва се грче, сјајаи се поглед мути, са усана њених још тихо слеће лабудска иесма утехс, божанствене речи мудрости и попоса : Не боли, Пете. С.

Ои није био глуп, и добро је знао да оио што разликује човека од животиње то је бескрајна нискост, неизмерна нодлост до које се животиња не може и не уме спустити. Он отвори евоје пуне житнице, и поче аџкла-њатн храпу народу, а у сакупЉени народ често је прегрштима бацао ситан сребрн новац ; На његовом зверском и бледом лицу усне су се пакосно развлачиле и јављао се једва приметан задовољан осмех, када је видео како се пред његовим ногама сенатори и гладиатори, племићи и пролетери, гушају и ваљају у блату и прашини .... Рим је славио свога доброга и дарежљивога господара: Ауе, Саезаг, ипрегаСог ! Да си здраво, цезаре, императоре! Доброта његова и љубав нрема народу није знала за границе. И народ се топио од уживања слушајућн у циркусу бесно рикање нубијскога лава и мукло стењање гладиатора на умору, који је у иоследњем издисају сањао даљне обале, колибу своју, и пред њом на топлом сунцу жену и децу своју ! Римљани се нису више делили на политичке странке, него на циртсуске, и „да су подлегли зелени, не би у Риму била мања забуна но што је била после битке код Кане", каже човек који је жигосао

ИЗ ЗАПИСАКА „Н&РОДСКЕ АКАДЕШИЈЕ'

Нови филолози Вук је им'о гроба два Сад му трећи грози, И тај трећи коиају Нови филолози. 0 Коларчевом завештању Наш Коларац за живота Трпео је много што-шта, Ал' сад трни муку љућу, У његову јер се кућу, Уселила „Рлавна Пошта" Нови Драматург Чудни-ли су дани наши На „Корњачи" глс га јаши ! И у своме нрвом касу, Достиг'о је — другу класу.

Садржај: „ Иуда ? . . , и (аесма). — „Жртва љубавц" (наставак). „Вештац^ (свршетак). — ;} Пародно благо". — „Рапет е! сЈгсепзез". — Ин

— „Једна леаота и (иесма). — „Где иоморанџе зру" (наставак). заиисака ..Иародне Академцје и .

(Злдсиик: Ст. М. Вкоклиновиђ,

Плрпл Радикллнл ИЈтллшлрија — Угкд.: Ј. М. Веселиновић