Zvezda

Стр. 142

3 В Е 3 Д А

Врој 18

вало да питам: кад ће он доћи. Мора бити да је писао неком, да јој јави. Месец дана пре свадбе видели су се. Сад долази тужни део приче. Позват на један састанак задржао сам се до неко доба у вече у хотелу Доведел. Госпођа Шрајдерлинг ходала је цело после подне по киши тамо амо испред поште. Кад сам пошао друмом, прође поред мене једна тонга (мала кола); мој коњ ишао је кратким касом. Тамо пред по штом чекала је госпођа Шрајдерлинг тонгу, покисла до коже. Ја наставих пут уз брдо као човек, кога се тонга ништа не тиче. Она се сад пре паде и гласно узвикну. Ја се окренух и видех, према поштанском фењеру, како се госпођа Шрајдерлинг беше попела на тонгу, која је тог часа приспела. Кад сам се вратио она је већ лежала на улици у блату. У задњем делу кола седео је „други"—мртав. Са шешира и браде цурила је вода од пљуска. Брдовит пут од шездесет миља био је, мислим, нешто и сувише за његову бољку. Кочијаш рече: „Сахиб (господар) је умро на другој станици иза Солона. Ја сам га везао да не би спао и тако сам дошао до Симле. Хоће ли сахиб да ми да штогод бакшиша? Тај — он показа на „другог" -— ми је дао једну рушгју. „Други" је седео у колима насмешена лица, као да се радује што је тако приспео у Симлу; госпођа Шрајдерлинг је јецала у блату. Осем нас чртворо нико није био V пошти а киша је лила као из кабла. Пре свега требало је госпо^у Шрајдерлинг одвести кући, затим побринути се, да њено име не дође у везу с том ствари. г Дадох кочијашу пет рупија и он је одвезе до њене куће. Лекару рекох, да је пала с коња, и он ми захвали пхто сам јој указао помоћ. Она не умре, људи Шрајдерлингова кова узимају жене, које не умиру тако лако. Никад не причаше она о свом једином састанку с „другим" после свадбе. И пошто је прошла грозница и кашаљ, који беху последице оне вечери, не даде ми она никад ни једном речи или знаком на знање, да се сећа нашег сусрета пред поштом. Можда је била и заборавила. Излазила је на коњу као и пре до поште и враћала се, на истом ужасно рђавом седлу. Тада би обично погледала низ друм, као да сваког тренутка некога очекује. После две године врати се она у свој завичај и умре, мислим у Бурнемуту. У друштву официра повео би ПТрајдерлинг кад и кад реч о својој „сиротој, верној жени". ()н је увек полагао много на то, да искаже своје мишљење, тај Шрајдерлинг!

СРПС^О НАРОДНО Бо4АГО Скупљање слика из срнског језика (настанак) Ћаап ко иас муву, каже се за онога, који изненада и ма како неснреман био уграби нешто чим му се нрилика за то укаже. Бидели с.те како пас може лепо да лежи на каквој врућини (псећо ј врућини)? Мислио би човек ништа га не може покренути ! Кад тако човек мисли није чудо што у тој заблуди и мува може да буде, те се навади, спокојно и безобразно, зујати око њега и узнемиравати гау његовом одмору. Али пас само пружи шију и — клоц! Тако пас ћани муву брзо и ветпто кад му под „руку" дође, а томе подобно чине и гдекоји људи, па зато за њих народ и употребљава ово ноређење. Тумара, ланда, к'о иас без госе, каже се за оног који нема станка нити може где да се скраси. Каже се „веран к'о иас" т. ј. пас се не одваја од свог господара; па кад га по несрећи изгуби, он се и сам тада изгуби и стане ићи нас.умце жалост га је иогледати. Тако исто човек, који се одулари и поће одједанпут сам, а научио је да га целог века неко други води.' Перја к'о бела ио иазару , каже се за неког који не зна куд ће нре и како ће пре да се наужива, кад осети да му се прилика указала. „Бела" нањутни да ће на пазару, где свашта има, бити што и за њу, па за то и надигне реп и стане перјати не би ли ударила на оно што тражи. Не бежи од удараца не осврће се на псовке и грдње, но само граби уздигнуте главе и истакнуте њушке, нанред. То је слика оног створа, који је жељан нечег неодређеног, који осеЖа оно тпто тражи а не зна, нтта тражи. 811Сс1а1ог. (Паставиће се) ИИРОТгАНКЕ тчн.кл кјкно : Мил. Ђ. СтанојевиЋ уиггкл. (нАСТАВАк) 12 ]>слолика мома Црочула се гора зеленика 1 Го н.у гаета мома белолика; Ал' је лепа, Бог да ју у-бијс ! За н,у се је зевња размирила: Девет краља од девет крајипа, До два бана од Будима града. Она кучка ни за једног неће. Криво беше најстаријем брату. Па си сестри иотијом говори : — Тако м' Бога, мојамила сестро! „Да отидеш у тесне клисуре, „Ту про'нде млади Србијанди, „Ипроносе свакојака трга, ,,] Готтајвише свилена гајтана,