Zvezda

Б РО Ј 19

БЕОГРДД, НЕДЕЉА 14 ФЕБРУАРА 1899

ГОД. 111

И 3 Л.А 3 И уторником, четвртном и нвдељом Ц Е Н А ; ЗА 1 МЕСЕЦ 1 ДИНАГ ИЛИ 1 КРУНА -хс&аПретплату иримају све иоште у Србија и инострапству

ПОРОДИЧНИ ЛИСТ

ИГЕТЛЛАТУ ТРББА СЛАТИ: Стеви М. Веселпнови%у ироф. Иогослоиије НЕИЛАЋЕНА ИИСМА 1113 ПРИМАЈУ СЕ

Рукописи не враЋају се. УГЕДНИШТВО СЕ НАЛАЗИ.* Кнежев Споменик бр. 9.

БРОЈ 10 ПР. ДИН.

Уредник : дан/1о Ј1Л. сВссслинс^ић

БРОЈ 10 ПР. ДИН.

ПЕСМА 0 СВЕЧАНОСТИ НЕРОНОВОЈ (Виктор Иго) 0, друзи, нас чама мучи, мудрац се клони ње, Ходите нидети нразник, на кој' вас зовем све. Нерон, господар света и хармон-ије Бог* Даваће сјајну гозбу у славу скинтра свог. И к'о што иевају -Јонци неваће и он сад, Уз звучну своју лиру божански свиће склад. Весео нозив нек вас доведе у тачни час. И бол.е. сјајније, лепше, гостићу тада вас : 'д п ; Лг чшра, Паласа, робамог... Г! гтп то! с ,! ечаној гозби сваки ћ# минут јад. ј ,Ди(.тсна мудрог хвалкће Сенека тад, 1ијућ' Фалернско вино из златног пехара свог. Дођ'те. Пред вама, друзи, синуће цео Рим. На кулу ја ћу сести и веселићу се тим. Гледаћу озго с трона, што златом трепти сав] Како је смеиша борба, што бију мрав и лав: Данас ће циркус бити, тај седмобрежни Рим, Нека се он данас бори са морем пламеним. Господар света хоће, госиодар селене све Да се отргне од чаме и сете, што га тре. Он треба да баца муње као што чигш Бог. Ходите... мрак је пао... ево вам празника мог! И хидра огромна, пламен, ночиње страшни бој Нодиже већ мрачна крила и ватрен језик свој. ■ Ах! Чујте потмули жубор, гледајте густи дим. Видите људе, где јуре к'о сенке кроз тај Рим. Самртни мир је наст'о, а за њим страховит лом. То стубови и аркаде грме у паду свом II река од бронзе кул.а кроз пехГо и кроз жа|>. Пламене таласе ваља у хучни у Тибар. Пропаде јаспис и мрамор, порфир, статуе те. И ако богови беху сада је пеп о све. А знајте, божја је казна у овом ћеФу мом. 11 све је прогуто ножар у страшном ходу свом. И ветар у плам дува и ншј>и рујни сјај, Те као ватреиа бура изгледа пожар тај.

0, горди Капитолу, збогом, теби је пламен гоет! Сулином водоводу Коцитов раван је мост. Ја, Нерон, тако хоћу... и нека све падне сад! Добро је... још нека пламен прождире овај град. Погледај само, о, Риме, владару свету свом, Ту сјајну дијадему на гордом челу твом ! Сибиле, прича вели, ко дечко слушах то, Дале су гордоме Риму трајање вечито. И да ће живети вечно тај седмобрежни град И када иестане њега, нестаће света тад. Још колико часова, друзи, питам вас сада ја, Трајаће гордом Риму његова вечноеТ та?! О, мрачна када је поноћ, како је дгван илам! На ово.ј слави мојој завиди Херострат сам! И шта се мене тиче нрезрено робл>е то Нек бежи иснред плама, нек носи живот гО Круну ми са чела скин те, јер овај пламеп клет, ПГто Рим у пеп'о ствара, мог цвећа иржи сплет.. Прсне ли капљица крви ио руху, ил' по тлу, Ви критским руменим вином снерите мрљу ту. Јер изглед крви драг је само човеку злом... И с тога скримо јаву пијанком разблудном Ако би дирнуле кога жртава муке те Нек хучном песмом тада угуши у себи све. Рим ја кажњавам сада, *и с нравом светим се тим Јер се у њему диже неверног тамњана дим Крај светог Јупитера мрскоме Христу том. Ал' ја ћу требити губу у гордом Риму свом. Ја свога хоћу храма и хоћу бог да сам ја! Јер нема у подлих људи већ доста богова!... И ја ћу срушити Рим, па лепптим дићи га тад Али бар сад нека буде бунтовног крста пад; Хришћана нек није!... Идите, иобите све'! У њима Рим нек види сав узрок ватрете. Истребите их!... Робе, додај ми ружа сплет... 0, како мирише лепо ружица, красни цвет !... Сслтембра, 1894. Андрија ИвановиЋ.