Zvezda

Стр. 168

3 В Е 3 Д А

Број 21

КЊИЖЕВНОСТ

Шилеров „Виљем Тел" у турском преноду. Из делс јелронске литсратурс досад јс само неколнко Фраицусккх романа на турски преведено. Први је нреведен Днма-ов „ГрОФ Монте Крмсто", н ко га није читао, није у Турској „јевронскн" васпнтан. Сем тога нреведене су: Сиове „Париске тајне" (Париз-Черари), „Ввчити Јуда" (Серсори-Јахуда), Игови „Мизерабл" (Весларалар) и неки другн. Овн су нреводн узори савремеиим турским иисцима за њихова дела. Најзиаменптији је савремени турски иисац иотпредседннк међународне санитетске комисије Ахмед-Мидат-ЕФенди. Из немачке литературе није до сад ништа на турски иреведеио било. Разлог томе беше, што мало који Турчин толико немачки знаде, да би могао успешно што преводнти. Напокон одлучи турски војни лекар Д-р Абдулах Ђевдед, да нрикаже Јсојег иемачког друштвеног хероја својим земљацима. Њему, револуционару, члаиу „младотурске странке", чнје.срце за слободом~чезне, најбоље се свидио Шплеров »Виљем Тел°, убица тирана. ШСд је иревод свршио, мораде га дати о свом трошку у Египту штамиати, јер га у Турској, где се све гуши, што духом 1 слободе днше, не би цензура пропустила. Ипак је власт назрела његов „злочин", на га преместила у Тринолис, али он се тамо не осећаше доста сигуран, па нобеже у Тунис, одакле дође у Париз, а после у Женеву, где је сад редактор револунионарног турског листа „Осмапли". Ђевдедов је нревод постигао приличан успех. Да се ј види како звучи, ево почетка Теловог монолога у клаицу код Киснахта. „Бу чухур јолдан гече герек дир. Киснахт-та чикадчак башка хме бир јол Јокдур. Карарими бурада иђра едеисм, ф ' рсат мусаит дир. Бу мирвер агачларинин аркасина гисленнр бени гермес шу јиксекден окум ону тута билир.* Ј. Ј. М

ЗАНИМЉИВЕ СИТНИЦЕ

Рачупање годкна у ИндиЈанаца Индијанцп се поносе дубоком старпном својега историскога живота; но незадовољни данашњим рачунањем година, оии кваре историју баснама, Они дане обраћају у године, а за годишња рачуаања код њпх милијони састављају јединице. Но њиховим религпским предањима, време се мери циклусима, маха-јухима. (великим вековима). Сваки циклус има четпри века пли јуха. Ми се налазимо у четвртом јуху. Први век, сатја-јуха (златни), продужавао се једаи милион седам стотина двадесет и осам хиљада годииа. То је био век чистоће, невипости и среће; јер, говоре свете књиге Индијанаца, тада су владали брамипп. Век се човечји тада продужавао 100 000 година. Други век, трита-јуха (сребрнн), протезао се 1,296.000 година. Свет је жпвео под управом друге класе, кшатрија, и у друштву људском било је порока (новаљалстава) и несреће за једну четвртину, а врлнне и среће за три четвртипе. У трећем иериоду — девапар-јуха (бакарни век), који се протезао 864.000 година, — владали су вајши (трећа каста); тада су се пороци изједиачнлн ио броју с врлипама, и живот човечји је био скраћен до 1000 година. Нанослетку, од дана смрти Кришне (Вишиу), тј. од 10 Фебру-

ара 3102 годипе ире рођоња Христова у 2 сата, 27 мииута и 30 секупада после нодие, настао је садашњи нериод — кали-јуха, гвоздени век, — век ирезрепих судрпја (четврте касте). Ои се мора иродужаватп 432.000 година, а човечји век сиустио се иа сто година. Сада пороци иревлађују над врлннама у размерн 3:1. — Сваки век или јуха дели се један од другога свеонштнм иотопом. Цнклус ова четири века, који нзноси 4,320.000 година, Индијанци, назпвају као што смо видели, велпкпм веком, маха-јуха; хиљаду овнх великих векова састављају један дан Пара-Браме, калну, — и у продужењу сваке калне, Брама наизменично (постунно) даје владавину над земљом четрнаесторнци разлнчних меиу (дух или свети муж). Свакн од ових чегрнаест перпода владавние једнога мену зове сс менуантар. По мишљењу других брамииа, други мену јавља сс у иочетку свакога златног века, и нестаје за све времс остала три века, који после златног века настају. Ми се сада налазимо у иедесет ирвој години Пара-Браме, чији сваки даи броји више од четири хиљаде милиона година, — и зато, ко је од наших читалаца љубитељ безбројнога низања нула, тај лако може сам наћи онај број година, који иас. по уверењу брамина, дели од времена сгварања света. Кад Европљаин поведу говор, да време од створења света до сада није веће од шест хиљада година, Индијанци обичло одговарају само с подсмехом: „види се да се старац с белом брадом није ро> дио раннје, него јуче." Значајно је свакојако, даБротон, који је потпуно изучио хронологију свих народа, назџва индиско рачуиање годипа чисто символпчкнм. Помоћу астрономскога кључа, који је овај научник иронашао, сума свнх ових баснословиих индиских година од створења света преокрепула се у смерни бвој 7278 година.

Нов клуб. У ФиладелФији образовао се „Клуб ненризнатих песиика". Члановн тог клуба могу бити само књнжевницн. који се могу похвалпти повећпм бројем одбијених рукописа. Признати се аутори никако не нримају за чланове, а тако исто и чим који члан почне своје књижевне продукте продавати, не може бити више члан клуба Писцп читају своје одбијене манускриите у клубу, а онда се претреса литерарни суд и карактер редактора, који је одбио. * Најдуже реке у свету. Учени нутници и научници нису пропустили а да не измере дужину речнога токапо километрима, тс да н по томе ироуче општи воденн ток, који условљава нзвесне карактерне нрте народа у свету. По таблицама ђенерала Тнлоа, Кледена и других, реке се овако деле ио дужини свога тока. I Миснсиии 6750 км.; Нил — 6470; Амазои — 4229; Коиг-хо — 4640; Парана - 3561; Саи Франциско — 2894; Дунав — 2745; Ориноко — 2381; Рио-дел-Норте — 2352; Парагвај — 2226; Дњепар — 2138; Јан-че-Кијан — 5088; | Јеиисеј — 4750; Амур — 4700; Мекензи — 4615; Хоаи-хо — 4192; У1ена — 4036; Волга — 3401; Иртиш — 2800; | Ганг —- 2708; Еуфрат — 2600; Брамаиутра — 2533; Дер| лиг (у Аустралији) 2448; Урал — 2378; Колорадо - | 2226; Маринбицн (у Аустралији) — 2174; Сир-Дарја \ 2077 километара. Значајаи део ових река утиче у Атлапски окејан, или у мора и залнве, који су с његовнм басеном сједињенн,

Садршај: „Верепиг^и" (иесма). — „?Кртва љубавгс" (свршетак). — „Где иоморанџе зру" (наставак).— Ћ Аплауз ружи" — „Иака су Марсови људи — „Посљедице леиоте". — „Књижевност". — „Занимљивости".

Влаоник : Ст. М. Веселиновиђ,

— Иарна Радикадна Штампарија

— Уред.: Ј. М. Веселиновић