Zvezda

Стр. 170

3 В Е 3 Д А

Број 22

Слободан и ошкопица — пара му нема. Шта пута завуче руку да покупи тиће из оне пхупље крушке, па извуче змију, и то ону шаруљу. И никад му ништа. Колико ли се пута под њим прекрпшла грана, а он о земљу к'о пуна врећа. Па да ће бар јаукнути. Аја! Ни један нас није смио отићи у ону рупачу за џамију у Пашића сокаку, а он оде сам самдит. Док види-да је џамински мутевелија — тутор, — чија је кућа била баш уза саму џамију - - отишао у чаршију, а он се успне на врх мунаре. Издигне, па учи подне, или шта било Стари људи стану узимати авдест. Кад на сат, ал до подне не можеш ни довикати. Сто пута их је тако преварио, да су се неки искупили и око џамије. Стара мутевелиа'ца ошкрине авлинска врата, па повиче: — 0, Атиа>е! Јере то радиш? Гром те спржио! — Хоћу.. драго ми је. — Дина ми ћу казати хоџи нек те истаба. — Кажи. И сад јој исплази језик, па јој се руга како она старачки говори. Онда се затрче, па опет на мунару. А им'о је глас к о у виле, па се с мунаре чује чак у Побрђе. Стари Хаџи Ћало га је волио к'о очи у глави. Није га се могао нагледати. Све му је некуд гинуо из очију. Колико пута он сједе на шитље код прозора, запали чибук, а кћи му Бисера донесе кахву. Повуче дим два, и сркне каФе, па гледа кроз прозор како се „његово око", његов Атиф игра. Замисли се, замисли дубоко, предубоко. Душа се откине од њега и оде далеко, далеко — чак у тиморину. И мисли се, мисли, а не зна ни сам шта све мисли. Преврће у мислима листове из своје најстарије прошлости, из своје младости. То га занесе, опије, па у АтиФа гледа, а не види га. Он види сам. себе у АтиФову лику. Види свој несташлук. У Атифовим друговима он видисвоје парњаке и јаране. Оне исте игре, што се сад они играју, игра се и његова душа. Подмладила се, препородила се, па се спустила и у дјечје друштво. У тој игри заборави и на чибук и на каФу. Угљен на лули се сав спепелао као што се спе пелала и Хаџи Ћалина снага. Филџан му се охла дио, као што су хладне и руке. које га држе, као што је хладан и извор његова живота, — његово срце. Али не, његово срце није хладно. Још у њему има ватре. Само је та ватра запретана. Не треба много, па да се у њему разбукти нламен. И тај би пламен кадар био све око себе спржити, све сажећи. Али ту ватру сад он не осјећа. Не осјећа ни ону хладноћу. Онје пустио души на вољу а она се топи, топи. Брод њезин плови тихо, лагано по мору прошлости и заустави се сад у овом сад у оном пристаништу. Лађар прегледа је ли све по старом и отури брод нек иде даље, даље. Бог зна куд би та лађа одбродила и шта би се све пред њом обновило и васкрсло, чак и оно,

што је сахрањено у бездан заборава — да му не испаде Филџан из руку и каФа се проли. Ова мала промјена потресе ону невидиму нит и поврати душу с њеног далеког пута у њезине дворе. Хаџији то би жао, прежао. Уклони Филџан, а попусти и чибук, па се упео да се вине на отоичашњу станицу и настави путовање по извешталом рају. Али узалуд. Све то ишчезе као Фата моргана; све се зави у ону своју тамну копрену. И само му се откице дубок уздах. Уздах. у којем је садржана сва Хаџина прошлост; уздах ватрен, који би, кад би могао, ужегао онај угашени кандиљ прошлости. Хаџија се оирости са сво.јом прошлости; заклопи историју своје младости, иа лупи длан о длан. Тај телеФОн није, чини ми се, ни изгласио, а Бисера на врата. — Шта хоћеш, бабо ? — Ватре Она му донесе у машицама угљен и сиусти на лулу. — Дај још једну кахву! Иза тога куцне прстом у прозор на АтиФа, и запријети му, да се не бије с дјецом. Па онда чини на глас: — Е, не знам, шта ћу с оним дјететом. Најпослије ће бити, што комшије веле. И некако га сграх од ове пошљедње рече нице. Вазда би платио, да му та мисао не иане на ум А и јест свак говорио, да Атиф неће од смрти умријети. Али он је сам крив томе говору; јер је упустио АтиФа. Размазио га је и разблудио, да не може горе бити. Доиустио муједалаје, ако 'ће, на звијезде Нико на АтиФа није смио криво погледати; нико му није смио рећи ни тамо се. А како и не би: кад му је ово јединак и мљезинац. 0 његову животу зависи, да се не затре Хаџино племе; јер од мушког кољена нема никог више. Ко, онда, не би над њим сгрепио? Осим АтиФа имаоје Хаџи Ћало још јединицу Бисеру. Њих двоје: два ока у глави. Али Бисеру не пази ни у пола као АтиФа Волио је он и њу боље, док није начукнуо, е она „разговара с оним туркушиним крмком" То му је било горе чути, но да му зуб потегнеш из главе. За то би често рекао: — Волим је дати за «Влаха'' нег за њ'га. Сваки је „Влах" поштенији но Туркуша. Бисера је била дјевојче од својих четрнестак година. Али одрасла и развијена к'о друга од 16 и опет више. Боже мој! кад се је само сјетим? Памтим је као да је сад гледам. Никад, чини ми се, нијесам видио љепше дјевојке. Средњег боја, а крупне кости. Црних очију и обрва. Низ плећа спустила осам плетенииа. У свакој унлетени свилени црни гајтани. Плетенице до испод појаса, па у њима, при дну, уплетена по ко.ја стара, сребрена, или златна парица, „царевица", или која друга То је. дајој косу не