Zvezda

3 Д А

С тр . 213

КЊИЖЕВНА КОЗЕРИЈА —•«»» Три инострана писма једиом српском дитератору, или Како отачаствени геније нроноси славу српског имена на четири стране света. Давно је речено, како нико није пророк у својој отаџбцни. За геније је домовина увек имала само тинов венац, а глас њихов угушивала је злоба иојединаца и страст гомил&. То је тужна прича о свима великим л>удима, која се понавља исто тако стално као зајмови српске државе и књижевни листови лод уредништвом г. Душана Рогића. Када се већ зна да ће бити говора о једном генију српском и када је овде пала реч о г. Ро гићу, на закључке брз читалац помислиће да ће се овде говорити о великом писцу Певиних жртава и песмама на њиним корицама. Не, не, драги читаоче, реч је о г. Драгутину Јон. Илићу, о човеку који је и калабријским шеширом и ведиком брадом и дугим беспосличарством и једном свеском песама дао довољно доказа дајеодиста — велики песник, и кога злобни другови, и глупи критичари и несвесна публика никако нису схватили. Али када је оставио ову незахвалну земљу и нашао се у столицама српских патријараха и хрватских банова, тек се онда деси оно што је давно требало бити и што је он тако с правом иоуздано очекивао. Правда је спора али достижна! Његов геније, дубока проницљивост, широка интелигенција и неоспорна стручна спрема блеснуше у свој својој светлости. И та светлост сјајем обли земљу Србинову, и баци зраке у таме непросвећене Европе, и Европејци покрише очи рукама, и питаху се са страхом и надом: каква је то свеглост из земље у којој је рођен г Алим пије Васиљевић и г. Панта Срећковић ? Ударисмо већ у лиричан тон, и прешли смо из појмлшвих натриотских побуда границе објективности. Место тога, да пустимо нека Факта го воре, то јесг штампаћемо три писма која је г Драгутин Јов. Млић примио од извесних иностранаца. I Париз, 12, Фебруара, 1899. Госаодине, Опростите ми пре свега што се усуђујем да Бам одузимам слободно време којеје тако драгоцено по науку у опште, а геограФију на посе. Ја се надам да ћеге милостиво допустити једном старцу, који неколико дееетина година дела на науци, којој Ви тако одлично служите, да Вам се обрати неколиким речима.... Из одличнога часописа ^апе прочитали смо Ваше бесмртно откриће у геограФији, којим сте од једнога маха стали уредХумболта и Рихтера.

Мислим на Вашу теорију, у ствари доказану истину, да је Минхен — Монте Карло!!! Зами слите, Росподине, како смо се ми љуто варали! Ми смо непрестано држали да је Минхен престо ница Ваварске а Монте Карло место где је многа српска пара прокоцкана. Тако смо штампали у уџбеницима геограФије, на геограФским картама, и што је најкомичније становнпци Монте Карла и Минхена нису ни слутили да су становници истога места! Моје колеге, г.г. Марсел Дибоа н Пол Дираиден, испочетка су спорили то смело и велико откриће, али када сам се ја позвао на Ваш несумњиви аукторитет и у питањима геограФије, и показао им, како у Вашем чланку ЗесевзГја, лепо стоји у хармонији сликарска школа, литерарни покрети и коцкарница у Монте Карлу, тек тада они признаше силину Ваших аргумената, Финоћу Ваших опажања, дубину Ваших погледа, признадоше, велим, и уздануше! У договору са мојим друговима ја сам слободан да Вам учиним ову понуду: Париско Географсно Друштво вољно је да Вам, уз путни трошак да хонорар од 5 000 Франака дневно, ако будете хтели доћи у Париз, и у нашем Друштву држати неколико предавања. Извештени смо да ће Вам сличну понуду учинити Вританско Краљевско Географско Друштво , можда са већим хонорарима, али ми апелујемо на Ваше словенске осећаје и надамо се повољном одговору. Примите, итд. Влизе Реклн II Јена, 10. јануара 1899. Велеучени Госаодине, Не знам да ли ће Вашој милости биги познато моје име и мој рад на природним наукама. Али са најповољнијом претпоставком по мене да Вам је познато, што бих сматрао за особиту срећу, ја Вас молим да ми поклоните неколико тренутака Ваше просвећене пажње. Чудна је ствар, Велеучени Господине, несигурност људскога ума и трошност научне зграде. Има два века, како су највећи мислиоци и најбоље главе сав свој живот посвећивали чзткривању научних истина. Наш велики учитељ Дарвин предао нам је научну зграду готову. Моја маленкост и легион најодличнијих научењака нашега доба поносили смо се да смо све научне резултате и све велике тековине голикогодишње борбе за истину свели у величанствену теорију монизма. Ах, то је било пролећње доба нашега успеха, када је један мој Француски колега поносно узвикнуо: У арироди више нема тајана! Али, леаи дани у Аранхуецу арођоше и никад се више неће вратити, како је рекао Шилер! Још када су почели излазити Ваши чланци у врло учевном и необично паметном листу Вранкову Колу, где сте тако силно разложно, оружани потнуном научном спремом и несравњеном диалектиком, почели задавати ударце