Zvezda

Стр. 270

3 В Е

3 Д А

1к'ОЈ 34

кећи међу женама увек на верне н одушевљене следбенике. Од грчке СаФо па до, рецимо, госпође Стаел или Пегри велики је размак у времену, али за све то време није ни једна жена тако што написала, да би се њено дело могло с правом уздићи над свима сличним делима њених савременика. Данас курзирају на књижевном тргу многа жен ска дела а сваки дан доноси ново име, нову личност, — па ипак ни .једна од тих жена није била у стању, да стекне неоспорно име „генијалне" или бар да се уздигне изнад једног средњег писца. Што се нас лично тиче, ми не верујемо ни на.јмање у женску генијалносг, јер јој је лако наћи дно, а и корен јој је врло слаб. (Наставиће се)

ПОВОРИШНА ХРОНИКА

Три новине у Позоришту. — „Припо.иела се да га освоји или ногрешке једне ноћи", комедија у 5 чинова. Нанисао О. Голдсмит, нревео Мих. Рашковић Ове новине, о којима вам желим говорити, Управа је објавила кроз три огласа, али ја држим да оне заслужују већу пажњу, но што им је нагаа будна нггампа ноклонила. Све су три разног рода; једна је чисто Фискална, друга је културна а трећа је чисто уметничка. 1) Управа је објавила да ће од сада сваки моћи задржати или и узети улазницу на неколико дана пре представе. плативши за то извесан додатак, а не само на дан представе, по означену цену, као што је до сада било. По моме мишљењу ова је мера и врло корисна за позориште и врло праведна према публици. Ко хоће већи комодитет нека више и плати. Тако је то у свима земљама где постоје позоришта Не треба ме разумети погрешно и мислити да ја хоћу тиме да речем: да је све добро што је нпр. у Паризу, но само ово: да зато што се то оценило као добро и корисно, усвојило се то у Паризу. 0 тој, дакле, првој инова цији нема се шта друго рећи. но је просто одобрити, а уверен сам да ће сваки љубитељ позоришта увидети умесност тог поступка. Можда би се могло приметити: да је, као за ирво време, такса од 3 дин. за ложе и сувише велика. Зар не би било доста 2 дин .? Бојим се да услед превелике цене, олакшица не иостане илузорна. Али то ће Унрава моћи умерити по одзиву и успеху. 2) Од много већег је значаја она намера што је Управа испољила у огласу упућеном свима путујућим позоришним друштвима. Управа позива све управитеље таквих дружина, да је известе: о имену дружине и кад је образована; о лицима која је састављају-, и шта које лице игра; о репертоару; о нриходу; о ценама месга; о пределима које дружина походи; о декорацијама и костимима

којим располажу; о режији и о другим детаљима, који би могли бити од интереса. Ово је покушај са свим нов и веома похвалан. Нећете ми ваљада пребацити да сам Фадан, и држати да ја овај постунак одобравам толико, само за то што сам ја још у првим својим хроникама препоручивао Управи Краљ. Срп Нар. Позоришта да заузме извесну контролну или бар протекторску улогу над тим, достојним интереса, друштвима? Не, мени је мило видети да се нешто ваљано учини ма где то било и ма ко то учинио. Мени је главна сгвар, а не личност, а кад се ствар налази у лошем сгању, ја за то чиним одговорним лицг, као што опет лицу и признање припада. Наше позориште не може само самцито опстати. Њему је потребан један расадник. или, како да кажем, потребне су му ове дружине којима ће оно помагати и које ће њему помагати. У таквим се друштвима најбоље створе и испоље таленти. Жа лосна је истина и то: да у тим друштвима најлакше проиадају младићи, али — знате, како је? Онај ко је отишао да буде глумац. њега је већ понео ђаво, и он се мора свему надати. Такавје то занат, и зато је потребна велика доза одушевљења и јак, прави таленат па да се све невоље и муке претрпе, док се не постане какав такав глумац. Само, чим млад глумац изиђе из нивоа обИчних скитача, треба да га Управа прихвати и да му помогне развијати се, да се не би у најбо љим годинама зауставио или и угинуо. Ја ово говорим само с обзиром на наше, београдско позориште, а наравно да ће ово старање Управе Краљ, Позоришга бити веома корисио за нублику у унутрашњости јер би она могла мало по мало доћи до бол.их трупа, и тако гледати колико толико боље представе. Ово сам све рекао под пријатним утиском што ми је читање овог огласа Управиног оставило. Али ја се још морам држати у резерви, док не видим да ли ће што год стварно од овог огласа ностати да ли ће ова намера имати материјалних последица? Јер ако је то Управа учинила по свом обичају, само за рекламу, а у самој ствари, она и даље продужи игнорисати све позоришно што је год вам њене зграде, — онда је то још за већу осуду, него и досадање ћутање. А ја имам мало разлога да будем неповерљив, јер знам нпр. да Управа није хтела ничим, ама ничим помоћи летос ону дружину, што су је образовали неки чланови Краљ. Срп. Позоришта, и која је давала цело лето у Ваљеву представе — докје међутим зимус позајмила најлепше и најскупоценијекостиме — за чиФуцки бал! Мало чудновато и смешно изгледа: да баш ЧиФути буду толико Фаворизирани!? Зато ћу ја пратити извођење ове Управине замисли и известићу вас кад што будем дознао. 3) Управа је расписала конкурс за разна оригинална позоришна дела и одредила за ту сврху награду од 2000 дин. Једино овом акту имао би неки приговор да учиним. И до сада је Управа расписивала награде за позоришне комаде, али