Zvezda

Стр. 274

3 В Е 3 Д А

САМСАР МИТКО - БРАНИСЛАВ Т>. ЦВЕТКОВИЋ - ВРАНА -

(нАСТАВАк) IV „Гане! по охсе ракије!" Виче газда Митко још с врата, улазећи у каФаиу „код два рањена срца". А познаници за великим столом, дошаптавају један другоме: „потамо се!" и нраве места газда Митку. Он части. Они честитају. После треће чашице, већ је удесио Митко да говори о писму. „ Море, у каФани, све послужују женске у бело...." „Их! Жестоко!" Вели коњички капетан у недејству, па^ахрза. А то је требало много да значи ! „Такве каФане свакако, добре би биле, сва како . .." До-даје поп-Гаја и испија чокаичић .. . „— А код куће све дивота" — наставља Митко — „Стран свет — широки кревети . . . перине . . . има — има и како се каже.. .. има . ." Ту је газда Митко хтео да помене „нахткасн" али никако да се сети имена. „Шта има?" — пита поп-Гаја. „Море, шта ти нема!" забашурује Митко, а већ је двапут под столом отварао писмо, али никако да наиђе на ону реч. „Е, срећно!" упада онај недејствителни и својим чокањчетом чука остале. „Срећно! Срећно!" прихваћају сви. „Дај Воже да сврши!" вели поп Гаја. ,.Дај Боже!" одговара чича Митко, а све мисли: како му се оно зваше?. И никако да се сети. V Од првога писма прошло је много, па је дошло друго; а после је прошло још много више, до трећег. Ј1аза је с почетка тужио за кућом; носле је, дабогме, нашао познанства. Тако се полако навикао на све. Две године није долазио кући. Први је распуст употребио на „усавршавање језика", због кога му је пропала прва година. Другог распуста дошао је кући. Те радости газда Миткове! Да ме не мрзи, лепо бих казао: како је газда Митко загледао сина са сваке стране, како је иробао и Лазин цилиндер и цео „анцуг", и још много којешта Оно — кошта га — па нека га кошта! Ако ће! Биће бар велики господин!

А Лаза се уштоглио. Све се цакли на њему. Са цилиндером, иа корача, некако као помоћник апотекара Саве и опет, није ни тако — много лепше корача. Корача некако немачки мозк' бити к'о намачки цар ! Истина, да су се неки и подсмехнули са њиме, управо са његовим цилиндером, али то не мења ствар.. Кад је прошао поред налбантина Мусе, лепо је чуо, како је њсгов калФа Диле, запитао шегрта: „Је ли му то све глава?" Но Лаза је то отрпео и отишао даље. Уз пут је звиждукао неку арију, непознату -- из опере. Кад би сео са оцем, причао му много много! Причао му како су скупе књиге; како је јевтино пиво; како је рђава рана како су лепе келнерице. Чак му је причао и за „буршеве" како се касапе! „— Видиш, молим те!" чуди се газда Митко. А Лаза му наставља даље причу: о опери, о каФешантанима! „ — Видиш, молим те!" чудио се газда Митко, па је то после причао у каФани, онако, како је запамтио. Само каФешантане назвао је шантовим каФанама ! Тако је ваљда запамтио. Сиромах газда Митко, жалио је: што му није жива покојна жена Цака, па да и она све то чује. Пуна два месеца Фалио је Лаза немачке уредбе, и кудио ерпску калдрму; причао и оговарао, и једно вече, упао је у уреднивдтво локалнога листа „Аурора" и нешто разговарао са уредником. Сутра је изашло у истоме листу: „Наш млади пријатељ г. Лаза Бобић, правник, путује су гра у иностранство, да продужи започето школовање. Срећан му пут! Та је новост била њ>вод многим девојвчким разговорима, и узрок многих поручбина разних рођака Лазиних. Нека је прија замолила, да јој отуд донесе, неке штиковане „комочухе". Друга за ово — трећа за оно. Није ни чудо. Дала им се тако згодна прилика: иде Лаза! Лаза је спремио ствари. Сад је имао куФер. Отпала је свака могућност да ће какав пијук нашкодити слатком од дрењина. Ионео је и венац ситних црвених паприка, јер то тамо нема. „— Их, што ти је човек, седе нажељезницу и оде!" рече газда Митко враћајући се с пријатељима са станице. Тако се вратио Лаза „на науке!" ■VI Код газда Митка оиет по старом. Оиет би сео пред дућан и иљуцкао кроз прсте. Сад је готово могао и здраво дуго да пл>уцка ; јер некако, радња му није баш најбоље ишла Иначе се опажало да рамље с капиталом. Богме кошта га Лаза. Кошта ' га петнајст—вдеснајст дуката месечно. Те нека школарина, те неке књиге „Лесикони", (тако је чича Митко запамтио) те отплате... Лепо се истроши човек. Ј