Zvezda

В рој 37

3 В Е 3 Д А

вас препоручује? упитали еу га. — Он није имао никога да именује. Његова молба бн одбијена, под изговором да није поткрепљена. Место које је он тражио би дато једном његоном другу: то је био највећи глупак и ленивац у целом напхем разреду, глава празна и лепо очешљана. елегантан блесан којп није могао научитн ни да правилно говори Француски; али ввегов отац био је богатага и посланик од утицаја. Нико се томе на зачуди, изузев Луптара. Лугаар погледа око себе. Он виде једнога господнна, који се тукао мачем — како га свуда примају и поздрављају с погатовањем. Он виде другога човека, који се тукао иожем, како га затварају и суде као убицу. Први је носно Фрак, други блузу. Цео свет, изузев Лугаара, нађе да је то врло ириродно. Он срете на путу једну сиротицу која је просила. Од ње дознаде да је удовица једнога војника који је од рана умро. -Упита чији јекрасни дворац што се види тамо доле у зеленилу. Она му каза име једнога Финансијера, који је, као гато цео свет зна, стекао своје имање набављајући за војнике покварено месо н цииеле с ђоновима од хартије. Лугаар се замисли. — „Дакле тако! рече у ееби Анатол, па не будимо ни ми онда глупи! Очевидно је да има два морала: један коме нас уче у гимназији, и коме је суђено и да не изиђе одатле, који је створен за децу, и у животу служи исто толико колико и грчки језик који се тамо брбља; - други морал, истински, онај којим се служи у свету и који се учи без учитеља, ако човек иоле има очију и угаију. Један вели: сваком ирема његовгш делима. Други вели: еваком према његовом богатству. Треба ли бирати ? Не, боље је спојити их: ваља говорити по првом, а радити по другом. Живот је загонетка чију одгонетку имам у рукама. Ја ћу се прогурати." * * * Од тога тренутка Лушар постаде понизан и мек према моћним, надувен и суров нрема слабим. Заборави родитеље и негдашње пријатеље; поче се улизавати оним који имају новаца и вла сти, ласкати њиховим страстима, хвалити њихове глупости, величати дух који нису имали! — „Стрпљења! мислио је он Биљке што иузе и успужу се." Једном од његових заштитника затреба човек готов на све, да клевета једнога мртвог, који му је био непријатељ. Посао је био одвратан, али се добро плаћао. Лушар то прими на се; сви рекоше за њ да је нитков, али он ни главе не обрте. Од тога доба сматрали су га за младића који ће далеко отерати. Тај први корак стао га је доста, али му се добро плагило. Шпекулисао је; поста тврдица према сиротним, удвостручи своје имање. Срећан, умешан, задоби поверење, и дадоше му на чување једну велику суму; он с њоме стуни на берзу.

Да су хартије пале, ностао би лопов; хартије скочигае он" поста милијунар. Већ као богат, да би имао јога внгае, помисли на женидбу и ожени се са шест стотина хил>ада динара. Ж,ена би несрећна, али муж поче важити као величина. Хтеде да буде племић, па и то поста. Позајми новац са двадесет од сто једном страном кра љевићу, који га начини бароном, плаћајући му половину интереса. Од тада посгаде Господин де Лушар, рођен Лушар. Хтеде да буде посланик, на и то носта. То је било при крају Другога Царства. Изабран да се бори противу њега, он га је помагао, и пошто је слагао у евојнм обећањима, би декорисан орденом Жетје Части. У 1870. гласао је за рат, али сам није ратовао. У своме дворцу отвори болницу, измаче тако танадима и Прусима; новине похвалише његов патриотизам, влада му заблагодари и посла војничку споменицу. Како је Царсгво било нало, он му опет поста непријатељ, страшно га наиаде пред бирачима, би изабран у Скупштину, и у неизвесности која ће страна претегнути, седео је у центру, између републике и монархије Онога дана када се гласало хоће ли Француска остати републиком, он је био случајно одсутан, али сутрадан, пошто је република претегнула са једним гласом већине, грађанин Лушар изјави да би он гласао са републчканцима, и зато би постављен за сталнога сенатора. Неколико месеци доцније, монархисти се осетише довољно јаки да се дочепају власти и да вампирски убију ренублику, владајући под њеним именом. Барон Анатол ле Лушар био је међу онима који су ишли на руку томе прерушеном ројализму; у награду за то поста амбасадор. Али стари нрактичар набрзо осети да су ројалисте изгубиле битку. Он нагло даде оставку, приближи се републиканцима, подвуче се под скут једноме од њихових вођа, и, како је већа радост на небу за једнога хфешника који се каје, но за деведесет праведника, мал' гато не поста министар када га болест у желудцу огрже од погатовања његових суграђана и од почасти које су га очекивале. Ма да није ни у шта веровао, он умре потпуно хришћански; оставио је дееет хиљада динара цркви за своју пратњу, која је била сјајна. Мртвачки сандук посут ружама и смил>ем, коњи с перјаницама, опело с музиком, најзад све оно гато се за тај новац могло добити од свећа, песама и молебствија Многатво света било је на пратњи, војници су ИП1ЛИ поред кола, беседе су говорене иа гробљу и службено се ожалн честити човек, који је престао живети. На његовој гробници (величансгвена гробница од црнога мрамора), дугачак нагнис набраја но-