Zvezda

Стг. 320

3 В Е 3 Д А

Да Угграва нема укуса у избору доказ су живи: „Птичар" „Роберт г Баво" и „Микадо", јер само какав лецедерски момак или какав агенат, „који путује с мустрама из горњих места" може „радо гледати", овакве гњиле продукте. А Управа ваљада не држи да се већина престоничке пуб лике саст ји нз оваквих елемената? Да Управа не зна гата хоће (бар у оном делу што се публике тиче) доказ је ово савршно осуство сваког плана у избору комада. Ево лрође права сезона позоришна и од ње нам ништа не остаде, сем једне свечаности , која улази у ошпти програм данас у Србији, и неколико без реда и ради рекламе, узетих српских комада. У мају публика већ не долази у Позориште и глумци праве вицеве: како ће Управа чим сврши с „Пти чаром" отворити и кавез те пустити и — птиие, т. ј. сав „сувишни персонал, да не би за време распуста и овихрђавихДана, јели „џабе плату." Управа мисли да овом оперетом заврши свој овогодишњи биланс, да крунише свој рад и тиме изврши своју замисао. Јер Управа, и крај све своје сиротиње ипак има једну идеју. Та је идеја у томе, што ће се на крају године публиковати — или поднети. „тамо где треба", сума прихода, па ће се по ње ној величини као моћи судити о Управииом раду \ а нама, тобожњим критичарима тиме доказити, да нисмо имали право, што смо јој замерали те ово, те оно. Кад таква мисао поседне какав јак темие; аменат онда човек изгледа као да је на сугреб стао. Он се цео њој нреда, само о њој мисли, свуд види неки а ргоров и згодну прилику да се она потпомогне и оствари. Тада човек почне личити на оне разноврсне панорамције. који се деру на људе који пасају н говоре сваком оно што ће им се донасти; који се паште да експлоатигау сваки догађај и који збркају и смунђају све заједно, и убиство „Руског Цара" и „пад Плевне" и „земљотрес у Лисабону" и „човек снегом затрпан итд." Код тих људи нам је досадна та црта њихова, јер је општа и банална код целог реда; али код људи који живе нашим животом, под истим готово условима као и ми, па чак заузимају и неке високе ноложаје, та је особина веома занимљива и но који пут производи најсмешније еФекте Ми пмамо два таква случаја нред нама. Гоњена том неутолимом же1)у за рекламом и добрим приходнма, Уирава је дала једну анонсу, од које Београд јога није видео комичннју. Г. Веснић (ви сви познајете тога господина?) држао је неко предавање о „Хамлету", какав као тамо он изглеа кад га г. Веснић мете под „прнзму нравне науке" (вЈс!) — и Управа одмах збогтога приреди иредставу „Хамлета". Ја ћадох пућн од смеха! Какве везе има ово предавање погатовања доссојног проФесора са славном трагедијом ШекСадршај: „Преталатницима". — „Ла материнг/ гробу" ( кажетс" (пастаиак). — „Модерна жена и (наетавак). — „Позоришна %_

спировом? Пли зар Управа толико тера но])асуд ност да држи да ће Шекспирово име учинити симнатичнијим па чак можда и |понуларнијим, ^кад га поткреии са омиљеним нменом 1)-га Веснића ? То је једна, чисто смегана епизодица, али је друга много карактеристичнија. Г ђа Милева Радуловићка је једна одлична глумица и неко се сети да се 1 априла навршује 36 година како је ночела глумиги. Ха ! дивна идеја! Треба то раструбити: свет ће из симпатије према њој још једном напунити кућу. Истина тај се датум не прославља До сада се славила само двадесетпетогодигањица, педесетогодишњица и у изванредним случајевима четрдесетогодигањица. Ако би се стала славити 36-тогодишњица, онда може и 37, 38, 39-тогодигањица, па најзад и 36 година и један месец и два месеца и три.. итд. Али ваљада је Управа — мислите ви — хтела да се користи том приликом, те да се покаже нрема своме старом и врло заслуженом члану љубазна и благодарна па да налради приходом ове преставе његове тридесетогодигање напоре? Ова се представа, можда, приредила као корисница г ђи Ра дуловићки? Не, од те представе као и од целокупног свог рада г-ђа Радуловићка неће имати ништа — сем ако у игата сматрате ону анонсу, гато је је сам г. управитељ, својом сопственом руком написао и пратио новинама. Видите о каквим се књижевним пословима бави овај директор нашег књижевно утетничког завода ? Гледајући ову рекламу мени паде на ум оно питање једног љубазног и добродушног егоисте: шта пијега да ме частига? Изгледа још као да се овпм поступком нека нарочита пажња поклања овој одличној раденици и дугогодишњој паћеници Е зато бага нисам хтео ићи тог вечера у Позориште, кад од те паре Радуловићка неће видети никакве вајде Унрава ревносно истражује у књижевности (иревод д-ра ЈБ. Неди^а) у друштву („предавање" г. Мил. Р. Веснића) у самом Позоришту, па и у самом приватном животу ових јадних глумаца најмањи догађај, најситнију епизодицу, нејбезначајнији детаљ; па и најинтимнији осећај, да би то ставили на нродају, па ма по какву цену. Не пита се да ли се то може ставити у обрт? да ли је то на продају? да ли ће то какве велике користи донети? Не, главно је да на то може да падне пара, а зауар ма ,'колика... „Каквог дивног сараФа губи свет у мени" моћи ће рећи овај човек кад му до];е земаи да свнјетом промени. 8]»сс1;11ог.

I. — п Оиево срце", — п Т,\е аоморапџе зру" (паставак). — ^Про-

Влаоник : Ст. М. Весјјлиповии,

— Парна Радикална Штамиарија

— Угед.: Ј. М. Вкоклииовић _