Zvezda

С тр. 322

3 Б Е 3 Д А

Б рој 41

ХАЈНРИХ (ХАРИ) ХАЈНЕ 1} — ТлЕТИНСКИ -— Хајнрих Хајне, није само омиљен н иознат међу својим земљацима у Немачкој. он је довољно познат и код нас; његове „Идеје", «Слике из Италије и Енглеске", многе дивне песме његове нашле су и у иашој литератури нреводилаца и читалаца. А и зашто да не нађу, кад његов духовити хумор, његова оштра сатира, и недостижни сарказам, неће никад застарити, биће увек и савремени и пријатни. И ако је прошло од његове смрти више од 40 година, ипак је он остао и данас савремен, јер њега читају сви који се одушевљавају лепим. чи тају га и стари и млади. Толстој се и сад, у сво јим старим годинама, одушевљава Хајнеом, и у сред најживљег говора често ће цитирати по где који Хајнеов стих, а нарочито му се допада песма: „Еавн сНе 1'готтеп Нурокћезеп". Стар га је лепо окарактерисао назвавши га „духовити подсмевало". А зар је он и могао бити другојачији, кад му „Дон Кихот" и „Гуливерово путовање" бејаше најомиљенија забава још у детињству, и кад се тим красним делима управ васпитавао. ' Сем тога, он је најбољи песник љубави која се развија — по веровању народном — „у про леће када цвета цвеће, када цвета зумбул и каранфил"; па и то је један разлог више, даХајне има уза се и оне који га пошгују, и оне који га воле. I, ,.Рођен 2 ) сам 1800. године 1 ) у Диселдорч»у, граду на Рајни, који је од 1806. - 1814. г. био окупиран од Француза, те сам тако већ у детињству удисао дух Француски. Моје прво образо вање добио сам у Францисканском манастиру у Диселдорфу, доцније сам посећивао гимназију у истом граду, које се тада звала „лицеј". Ту сам ') 1. Не1пг1сћ ii 01пс. 8ето 1е1)сп8§а)1;; шк! 8б1по 8сћгШеп паећ (1оп пеиеа^оп ЦисНоп (1аг§'ез(;оШ; уоп Е о ћ е г 1; р г о о 1 з 8. 8Ш4§аг1;. 1886. 2. Н о з п г 1 с ћ Н с 1 п е' 8 V е г к о. ШизНчег! уоп шепег кбпв!1ет. Негаиз&евћеп уоп Но1пг1вћ Баићс. В<1. I—VI. 3. Нс1пг1с'ћ Н с 1 п с Мото1геп, ипЈ пеи&езаттеНо ес(НсМе, Ргога ипЗ Впс& МН Ет1еНип§ ћогаиабсбећсп уоп Е (1 и а г с! Е п е о 1. Натћигј* 1884. 4. Н с 111 е аи!' Дет Вусоиги ипД бутпазшт ги ВизвеИогГ Е1п Хеидшвз Шг з."1п бсћигкјаћг. (ВеИаее гиг АИ^отете Кеибиод 1898) уон Н. Н и { { о 1'. 5. Егшшччт&сп а,п Нетпсћ Нмпс уоп Е а п п у Е с ау а 1 (1 (\Уо81с1'тапп'8 ШпбМгк; ДстЉеће Мопа1бће1'1е. В(1. 02 стр. 121 — 134). 6. Вав Нстс (»гаћ аи!'Јст Моп1таг1гс уоп А. у. (1. 1 ј 1 п Ј о п МН 2. АћћИЈипцеп. 1ЈС1|тЈ>' 1898. 2 ) Ову автобијограФеку скиду , ноју у иреводу донооимо , еа и : шееним донунама и објасњењом иоелаојебио Хајне РћИагс4о - у оћа8 1о8- у , 11 Јануара 1835 годиое . :! ) Ова је годииа погрешна , јер Хифер но еигурним иодагцима ставља Хајнеову годину рођеља у 1797, (13 Децембра ) и то је твр ђење иајвероватније ,

прешао све разреде, где се учило Ниташога, и одликовао сам се у вишим разредима, где су предавали ректор Шалмајер философију , проФесор Бревер математику, Абе Долноа Француску реторику и појезију, а проФесор Крамер експлицирао је класичне песнике. Ови ључи живе још сад, изузимајући првог католичког свештеника који ме је веома лепо примао, по свој прилици због брата моје мајке, дворског саветника. од Гелдерна, који је био његов универзитетски пријатељ, и како .ја мислим због мога деде доктора од Гелдерна, чу веног лекара који му је живот спасао". „Мо.ј отац био је трговац и прилично имућан, он је умро. Моја мати ; красна жена, живи још и сад (1835ј повучена од великог света; имам једну се стру г 1)у Шарлоту од Ембден и два брата од којих је један Гуетав од Гелдера (узео је презиме материно, доцније се опет звао Хајне и био уредник полузваничног „Ггет(1еп1)1аМа") драгонски офицкр у служби Њ. В Цара аустријског ; други Максимилијан Хајне, лекар је у руској војсци, са којом је прешао преко Палкана". „Моје прекинуте студије, нешто услед романтичне ћуди, покушаја некакве радње и других болести. — продужио сам 1819. г. у Бону, Гетингену, и Берлину 4 ). У Берлину сам живео четврт године, где сам патио од разних болести од ко јих је једна била од убода мача у слабину ; тај ми је убод нанео извесни ТПалер из Данцига, чије име нећу никад заборавити, јер он је једини чо век који је знао да ме најосетљивије рани." „Учио сам седам година на горе казаним уни верзитетима, а Гетинген је био, где сам у повратку, после приватних испита, и јавног диснута, добио сгепен доктора права; том приликом славни Хуго, тада декан правног Факултета, није ме опростио ни најмање схоластичке Формалности 5 ). Нремда вам ова последња околност изгледа сићушна ја вас ипак молим, да је примите к знању, јер се у једној, иротиву мене написано) књизи тврдило, да сам ја мој академски диплом купио. Од свију лажи, ко.је се о мом приватном животу износе на јавност, то је једина коју бих хтео да потрем. Ту видите ви научењачки понос! За мене веле да сам бастард, џелатов син, улични разбојник, атеиста, рђав песник, — чему се ја само смејем, али ми срце нара кад ми се споуи моја докторска титула! Међу нама будн речено, и ако сам доктор ') Да би ео могао Јнколовати на универзитету , мајка Хијиеова продала је накит евој , и тиме је се - како вели Лаубе лепше накитила , но жена која се кинђури бисером и драгим камењем . Па п ијемном исниту из старих језикт нијс се ноказао добар , са испита математике иовукао је се , у истори / и признато му је знањс , али у нисменом немачком раду , нарочито су га похвалили , ма да су се чу дили . што у оаби .т. ној теми употребљује звјед . мв хумор . Из 1Јова отишао је у Гетинген , одатле је због сва )) е са једним другом био отнуштен , или како се то каже академским језиком дооио је сопм Ниш ађошИ Из Гетингена отишао је у Верлин , али тада је веК био чувена литерарна личност . у Верлину је на њ млого утидао Варн хаген и жена му Рахел . Ова је жепа — кажу — очаравала све ; шат није људе у Нерлину . Други је круг берлински био код песникиње Елизе Хоенхаузеп , где је Хајно читао своје песме и баладе . и ту јс он ноздравл > ен као насљедник Бајронов у Немачкој . ђ ) Нрогесор Хуго при тој промоцији уноредио га је са Гетеом , којн је тако ^ е био несник и правник .