Zvezda

Стр. 324

3 В Е

Беслар удари веслима. Кад чун дође изласку плима је већ почела била: вода иадошла и отвор, кроз који се имало проћи, беше сужен. — Лези ! командује Николај Ивановић и први се повали на дно чуна. — Глаша! Лези на моја леђа, само причувај у мраку брезлетну! — Хајде и ја ћу крај вас!Некбуде мала гомила! узвикну Коњурин и извали се поред ГлаФире Семјоновне. — Ај, ај! Та ја се бојим голицања! повика ова — Иване Кондратићу, велим вам, бојим се тога!.... — Пардон, матушка, пардон! Тек, морао сам се за ттхто прихватити, вели Коњурин Чун искочи из гротла. Засја плаво небо, иа илавој морској површини играло је златно сунце. Сви се дигоше и поседаше на седишта. — Слава Богу! Изиђосмо на свет Божји, рече Николај Ивановић. — А ја, право да вам кажем, јако сам се плашио да се какав камен не свали одозго, те да нас не пригњечи. И не само да пригњечи, с оне висине да надне и чун би се преврнуо и нас би у парчад изломио — Е ондабибило: „збогом!" Ивану Кондратићу. И мадам Коњурина би остала с нејаком сирочади! уздану Коњурин, па додаде: — Ја шта ли сад она, голубица, у Петрограду ради ? — Знамо, знамо и да нам не помињете. Чај пије! пресече му реч ГлаФира. Чун стиже броду. Контролор је већ очекивао наше путнике и довикивао им с палубе: — Возару два Франка и коју пару на макароне! — На, пресело ти! рече Коњурин веслару. — Ево ти и на макароне; ево ти и за купатило да се измијеш Чунови један за другим подолазише броду. Најпосле дође чун онога Енглеза у шотландском оделу. Он је седео у чуну и записивао нешто у свој бележиик. У плетеној кории поред кутија сад беху и камичци из гротла, неколико морских ра кова, ту се још копрца мала, жива рибица п пузи малена корњача. — Ама, шта је овоме наспело да се вози са животињицама! — чудио се Коњурин и слегао раменима Пароброд запишта позивајући из гротла заостале туристе; сачека мало и лагано ударајући точковима нође даље око стрмените стене, Уз пут се виде голе стене и на њима села с малим, белим кућицама; најпосле се указа и град што стојаше на литици. Бидите ли ви овако ираво, на, самој обали плаву кућицу То је госгионица код „Плавога Гротла", вели кондуктер. Кад нзиђете на обалу ви идите право тамо. — Је ли то Капри? пита ГлаФира. — Канри, Капри! У гостионици тражите и вино Капри. То је дивно виио

Међутим, са обале се кретао свет у сусрет броду. У чуновима онет сеђаху полунаги л>уди, веслари, а крај њих и нека дечурлија Брод стаде. Беслари јурнуше право на брод и при том, ругаше се измеђ ссбе најгорим начином Дечаци такође викаху, издижући изнад главе котарице с острицама, малим корњачама, нудећи их на продају. —- Сиђите брзо у чун, жури контролор'Иванове и Коњурина. — А хоћете ли ви доћи овамо? — Одмах за вама. Само да спустим све путнике с брода. Чун превезе наше путнике на обалу. Ту их опседоше прљави, боси дечаци и нудише: острице, корале, поморанџе на гранама ГлаФира узе једну грану са десетак поморанаџа на њој, па пође, пребацивши је преко рамена. — Ову грану морам однети у Иетроград овако цел)<, ради доказа, да смо били у царству поморанаџа, говорила је она. Они се упутише „Плавом Гротлу" , пролазећи крај других гостионица. Из овнх истрчаваше кел нери и позивагае на доручак. Један келнер ухвати Коњурина за руку и понављајући на разне начине реч „острице", повуче га право у своју гостионицу. Коњурин се отимао: — Гле, несреће! Баш као у нас, на Александровској пијаци. Позива човека и за руку вуче. Подлац један, у мало ми рукав не исцепа. Стигоше предгостионину „Плаво Гротло". Она стојаше у врту на једној литици. У врту, под поморанџиним и лимуновим дрвећем намештени су столови, покривени белим чаршавима. Гле, Никола Иванићу ! Поморанџе висе на дрвећу! чуди се ГлаФира. — Ово је права Италија! До сад ни једном нисмо седели под поморанџама! И она пружи руку дрвету и запита лакеја: — Гарсон! Ботега! Могу ли узабрати уно оранчијо, портогало? -- 8 ј , бт^цога, одговори јој овај и иривуче грану с поморанџама. — Ово ми 1с први иут у животу да берем поморанџе! свечано рече ГлаФира Коњурин се посади и лупи песницом о сто. — Јога данас пишем жени и јавл,ам јој да лумиујемо под поморанцама.. Гарсон! Дај најпре Капри, на онда коњак. — Обћмсће, гаопвјеиг ? птгга момак и Фамилијарно о;тупре се рукама о сто. — Острице? И ти досађујети са острицама? У блато бацај ту тричарију, или је ждери сам! А нама дај биФтек! Три "биФтека! Три... И Коњурин пружи три прста — 8т, гаотшеиг. Шпе^га? Вирра?.... пита момак. — Дај и супу! Не смета! виче Николај